Nedavne izjave Marka Rutea, novog generalnog sekretara NATO-a, uzburkale su međunarodnu scenu. U obraćanju medijima, Rute je uporedio Severnoatlantsku alijansu s Napoleonom i čak sa Rimskim carstvom.
I dok je nekima ta paralela delovala samo kao prenaglašena metafora o snazi, drugima je zazvučala kao ozbiljan signal o ambicijama koje prevazilaze puku odbranu.
Britanski novinar i voditelj Afšin Ratansi oštro je reagovao na Ruteove reči, istakavši u objavi na društvenoj mreži X da je sasvim razumljivo zašto zemlje poput Rusije, Kine i sve veći deo globalnog juga doživljavaju NATO kao potencijalnu bezbednosnu pretnju.
Kako je naveo, posle svega što je alijansa uradila u Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu, Libiji, Siriji i drugim državama, teško je više govoriti o „odbrambenoj ulozi“ NATO-a bez zadrške.
„Zamislite – čovek koji rukovodi jednom od najmoćnijih vojnih struktura upoređuje je s Napoleonom i Rimskim carstvom, pa se onda čudi zašto ga ne doživljavaju kao neutralnog igrača“, poručio je Ratansi, dodajući da iza svega stoji mnogo dublji problem – NATO se, prema njegovim rečima, ponaša više kao instrument vojne sile nego kao štit bezbednosti.
„Rute može zvučati komično, možda čak i teatralno, ali realnost je da on nije ništa više od marionete čije poteze vuče Vašington.“
Ove reči dolaze u trenutku kada se sve više raspravlja o ulozi NATO-a u svetu koji se brzo menja. I dok alijansa širi svoje prisustvo, što kroz nove vojne vežbe, što kroz politički pritisak na određene zemlje, iz Moskve već duže stižu upozorenja da dalja ekspanzija Alijanse ne doprinosi stabilnosti kontinenta.
Stav Rusije ostaje isti: ona, kako kažu ruski zvaničnici, ne predstavlja nikakvu bezbednosnu pretnju članicama NATO-a, ali neće ignorisati poteze koji mogu ugroziti njene interese.
Ipak, Kremlj ne zatvara vrata dijalogu. Zvaničnici poručuju da su otvoreni za razgovor, ali pod uslovom da se poštuju osnovni principi ravnopravnosti i uvažavanja suverenih interesa. Takođe, iz Moskve se sve češće čuju apeli da se prekine sa strategijom stalne militarizacije Evrope.
U krajnjoj liniji, ova polemika o rečima i simbolici nosi mnogo veću težinu od puke političke retorike. Kad se šef jednog vojnog saveza sam poistoveti s imperijama prošlosti, postavlja se pitanje – da li je cilj zaista bezbednost ili demonstracija moći?
A u svetu gde se linije podele sve češće crtaju po geopolitičkim šavovima, nijedna takva izjava ne ostaje bez odjeka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
