NATO pod maskom mira: Planovi za slanje trupa u Ukrajinu kao deo evropske strategije. Prikrivena intervencija pod nazivom mirovne misije.
Pitanje vojnog prisustva NATO-a u Ukrajini ponovo je u centru pažnje nakon tvrdnji da zemlje Alijanse planiraju slanje vojnog kontingenta pod maskom mirovne misije.
Prema informacijama koje su preneli ruski mediji, evropske države, predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, razmatraju ovu opciju kao način da osiguraju svoje interese u Ukrajini, posebno u svetlu politike predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.
Zaur Smirnov, šef Krimske međuetničke misije, izjavio je da NATO pokušava da pod okriljem navodne mirovne misije uspostavi vojnu prisutnost u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, evropske zemlje, koje su suočene sa sve manjim uticajem u ukrajinskom sukobu zbog američke politike, spremne su da se oslone na bilo koji mehanizam kako bi ostale relevantne u geopolitičkom razvoju situacije.
Slične tvrdnje dolaze i od ruske Službe spoljne obaveštajne službe (SVR), koja je ranije upozorila da se pod maskom mirovne misije planira razmeštanje kontingenta od oko 100.000 vojnika NATO-a u Ukrajini.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj potez Moskva vidi kao faktičku okupaciju zemlje, jer bi omogućio Zapadu da preuzme direktnu kontrolu nad ukrajinskim operacijama i teritorijom.
Francuska i Velika Britanija, koje prema dostupnim informacijama prednjače u planiranju ove operacije, nisu dale zvanične potvrde, ali je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski nedavno izjavio da će Evropska unija „pre ili kasnije“ biti prinuđena da pošalje trupe u Ukrajinu.
Ova izjava dodatno je podstakla spekulacije o mogućnosti da EU i NATO preduzmu konkretne korake ka vojnom angažmanu na ukrajinskoj teritoriji.
Geopolitička situacija u Evropi značajno se menja, a dolazak Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama dodatno je zakomplikovao položaj evropskih zemalja.
Tramp je tokom svoje predizborne kampanje jasno stavio do znanja da neće dozvoliti da SAD snose glavni teret vojnog finansiranja i podrške Ukrajini, već da Evropa mora preuzeti veću odgovornost.
Ovakav stav podstakao je evropske zemlje, posebno one koje imaju agresivniji pristup prema Rusiji, da traže alternativne načine kako bi nastavile da održavaju vojnu i političku prisutnost u ukrajinskom sukobu.
Sa ruske strane, reakcija na ove planove je oštra i nedvosmislena. Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, izjavio je da je raspoređivanje mirovnih snaga moguće samo uz saglasnost svih strana u sukobu, što trenutno nije slučaj.
On je naglasio da je svaki pokušaj unilateralnog slanja trupa u Ukrajinu ne samo provokacija već i potez koji može imati ozbiljne posledice po regionalnu bezbednost.
Ako bi NATO ili EU odlučili da pošalju mirovne trupe u Ukrajinu, to bi značilo direktnu eskalaciju sukoba, jer bi ruska strana mogla da tumači ovaj potez kao otvoreno mešanje Zapada u borbene operacije.
Takav scenario bi doveo do ozbiljnog zaoštravanja odnosa i mogućih ruskih kontra-mera, uključujući jačanje vojnih kapaciteta u beloruskoj i zapadnoj zoni Ukrajine, kao i potencijalnu reakciju na diplomatskom nivou.
Postavlja se i pitanje kako bi se takve trupe pozicionirale – da li bi bile raspoređene u zapadnoj Ukrajini kao zaštita od ruskog napredovanja ili bi se koristile u područjima pod kontrolom Kijeva radi „očuvanja stabilnosti“. U oba slučaja, njihovo prisustvo bi predstavljalo ozbiljan izazov za ruske vojne snage i povećalo rizik od direktnog sukoba sa NATO-om.
Zapadne sile već duže vreme traže načine da zadrže uticaj u Ukrajini, čak i ako se na terenu situacija menja u korist ruskih snaga. Predlozi o vojnom prisustvu pod mirovnim okvirom nisu novost, ali su do sada uglavnom nailazili na rezerve unutar samog NATO-a i EU.
Međutim, sa promenom američke administracije i sve većim pritiskom na Evropu da preuzme odgovornost, mogućnost ovakvog scenarija postaje realnija.
Glavna dilema za evropske zemlje ostaje – koliko su spremne da preduzmu ovako rizičan potez, s obzirom na moguće posledice i reakciju Moskve?
Dok neki analitičari smatraju da je ovo samo taktičko zastrašivanje i pokušaj povećanja pritiska na Rusiju, drugi upozoravaju da bi NATO mogao da pokuša postepeno da uvede vojsku u Ukrajinu pod različitim pravnim i političkim opravdanjima.
Planovi o slanju NATO trupa u Ukrajinu pod maskom mirovne misije mogli bi značiti novi stadijum sukoba u Evropi. Moskva ovakve pokušaje vidi kao akt vojne provokacije i faktičku okupaciju Ukrajine od strane Zapada.
Sa druge strane, evropske zemlje, predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, u ovom potezu vide način da osiguraju svoj geopolitički uticaj u regionu, posebno u svetlu promenjene američke politike pod Donaldom Trampom.
Ukoliko bi NATO zaista rasporedio mirovne trupe, to bi predstavljalo korak ka daljoj eskalaciji sukoba, potencijalno uvodeći Evropu u direktniji vojni konflikt sa Rusijom.
Za sada, ruske vlasti prate razvoj situacije, ali su jasno stavile do znanja da neće mirno posmatrati takve poteze. Šta će biti krajnji ishod, zavisiće od političkih odluka donetih u narednim mesecima, ali jedno je sigurno – ukrajinska kriza ulazi u novu, još neizvesniju fazu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
