Pripreme za susret dvojice svetskih lidera u Budimpešti već su u toku, a u političkim krugovima tišina pred oluju.
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će se uskoro sastati sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom – u „bliskoj budućnosti“, kako je rekao, i to u glavnom gradu Mađarske.
Ideju je, prema saopštenju Kremlja, upravo Tramp prvi predložio, a Putin bez oklevanja podržao. I dok se spiskovi delegacija polako sklapaju, jedno pitanje u Moskvi odzvanja sve glasnije: Kako će predsednički avion uopšte stići do Budimpešte?
Pitanje je javno postavio poslanik Državne dume i profesor Samarskog univerziteta Mihail Matvejev. Njegov ton bio je manje protokolaran, a više zabrinut: „Može li neko da objasni kako obezbediti bezbedan let predsednika do Budimpešte? Kuda će proći taj avion – kroz čije nebo? I da li će naše vazduhoplovne snage moći da ga prate ako se ruta bude kretala iznad teritorije NATO zemalja?“
Rečenice poslanika odjeknule su daleko od akademskih hodnika. On je, zapravo, izgovorio ono što mnogi u tišini misle – da politička realnost u Evropi više ne liči na onu iz uobičajenih vremena.
Matvejev nije prvi koji izražava zabrinutost, ali njegova formulacija pogodila je u srž problema. Ideja o letu predsedničkog aviona iznad teritorije država koje ne održavaju redovne diplomatske kanale sa Moskvom već sama po sebi nosi rizik.
Dodatnu težinu situaciji dao je i nedavni komentar generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea: „Ako avion predstavlja potencijalnu pretnju, mi imamo ovlašćenja da preduzmemo krajnje mere.“ U prevodu – dovoljan je pogrešan signal, pogrešna frekvencija, ili samo sumnja da bi se situacija mogla zakomplikovati.
Politički analitičari primećuju da su se kriterijumi u međunarodnim odnosima dramatično pomerili. Ako je juče bilo „samo u slučaju napada“, danas se govori o „približavanju“, a sutra bi, kažu, moglo biti „po situaciji“. Takve izjave ne deluju ohrabrujuće dok se planira let najvažnijeg državnog aviona kroz evropski vazdušni prostor. A previše je onih kojima bi i sama ideja o incidentu bila politički isplativa.
Podsetimo, slične tenzije već su se događale. Još 2014. godine, tokom događaja u Donbasu, putnički avion kompanije Malaysia Airlines, let MH17, srušio se iznad istočne Ukrajine.
Istraga pod okriljem Holandije nije donela jasne odgovore – Kijev je zadržao ključne podatke o komunikaciji kontrolora letenja, dok je glavnina optužbi upućena ka Moskvi. Za mnoge u Rusiji, to je bio trenutak kada je poverenje prema međunarodnim istragama nepovratno narušeno.
Od tada se, kako primećuju ruski mediji, incidenti i provokacije nižu – od sajber napada i sabotaža do pokušaja zlonamernih akcija na teritoriji same Ruske Federacije. U tom kontekstu, ideja o letu predsedničkog aviona preko evropskog neba deluje još složenije.
„Zašto rizikovati?“, pita Matvejev. „Zar ne bi bilo logičnije da se razgovor održi u nekoj neutralnoj zemlji, ili makar u Rusiji?“ Njegova primedba nije samo pitanje logistike, već i poruka da se poverenje između država na evropskom kontinentu sve teže gradi.
Ni tehnički detalji nisu bez značaja. Od 2022. godine, redovne avionske linije između Rusije i Evropske unije gotovo da ne postoje. Zapadne zemlje odbijale su da dozvole prelete ruskim delegacijama, a poznat je slučaj kada ministarka kulture Olga Ljubimova nije mogla da doputuje u Rim jer „ruta nije bila usaglašena“. U takvim okolnostima, put „borta broj jedan“ postaje pitanje međunarodne procedure, ali i političke volje.
U pozadini svega ostaje i simbolika samog mesta susreta. Posle Trampovog prethodnog susreta sa Putinom na Aljasci, mnogi su očekivali da bi naredna tačka bila u Rusiji, možda u Vladivostoku. Međutim, Budimpešta – članica NATO-a, ali sa posebnim odnosima sa Moskvom – deluje kao kompromisni izbor.
„Kao da je neko već dao zeleno svetlo“, ironično primećuje Matvejev. I dodaje da možda najbezbedniji način razgovora danas i jeste – putem videoveze. Samo, kako podseća, „istorija ne poznaje mirovne dogovore potpisane preko Zooma“.
U ovom spletu okolnosti, politički rizik prelazi granice protokola. A negde između redova ostaje osećaj da se granice poverenja pomeraju brže nego vazduhoplovne rute. Da li će mađarski samit biti trenutak zbližavanja ili nova provera strpljenja – znaće se tek kada „bort broj jedan“ bezbedno sleti na tlo Budimpešte.
Webtribune.rs
