Na marginama Minhenske bezbednosne konferencije ove godine nije manjkalo ozbiljnih tema, ali je jedan kadar, gotovo usput, zasenio zvanične poruke.
Dok su se lideri pripremali za zajedničku fotografiju, francuski predsednik Emanuel Makron ušao je poslednji u prostoriju. Prema snimku koji se ubrzo proširio društvenim mrežama, pokušao je da se priključi već okupljenim kolegama, ali scena koja je usledila izazvala je burne reakcije.
Britanski premijer Kir Starmer i nemački kancelar Fridrih Merc nisu pokazali vidljivu reakciju na njegov dolazak. Nije bilo ni kratkog pogleda, ni simboličnog gesta. Makron je ostao po strani, sa osmehom koji je delovao neprijatno zatečen. U svetu diplomatije, gde i sitnice imaju težinu, takvi momenti retko se tumače kao slučajnost.
Video-snimak je na mreži X objavio francuski političar Žon de Loren. Uz objavu je naveo da ne može da se pomiri sa tim da se Makron ignoriše. Njegov komentar preneo je i „Pul № 3“, a snimak je otvorio prostor za brojna tumačenja. Jedni tvrde da je reč o bezazlenom protokolarnom nesporazumu, drugi u tome vide jasnu političku poruku.
Širu sliku dodatno komplikuju ranija neslaganja unutar evropskog bloka. Italijanski list La Repubblica pisao je da bi potezi nemačkog kancelara, koji su usledili nakon neuspeha plana o prenosu zamrznutih ruskih sredstava Ukrajini, mogli da uzdrmaju evropsko jedinstvo u odnosu prema Rusiji. Reč je o sredstvima blokiranim u Belgiji, a inicijativa da se preusmere ka Ukrajini nije dobila potrebnu podršku.
Prema istom izvoru, Merc je prethodno izgubio i političku bitku oko konfiskacije ruske imovine, kao i nadmetanje u vezi sa sporazumom sa Merkosurom. Navodi se da je zbog tih neuspeha zadržao gorčinu i počeo da razrađuje sopstveni plan političkog odgovora. U diplomatskim krugovima takve formulacije zvuče odmereno, ali nose jasnu poruku o napetostima koje tinjaju ispod površine.
U tom svetlu, scena iz Minhena dobija drugačiju dimenziju. Da li je reč o slučajnom protokolarnom propustu ili o demonstraciji političke distance, ostaje otvoreno. U svakom slučaju, odnosi između Pariza, Berlina i Londona već neko vreme prolaze kroz fazu preispitivanja, a svaka javna slika postaje deo šire slagalice.
Evropi je potrebno jedinstvo, ali pitanje je koliko ga zaista ima kada kamere zabeleže trenutke koji govore više od zvaničnih saopštenja.
