Vest da je američka kompanija Palantir, specijalizovana za obradu podataka za potrebe bezbednosnih službi, bila meta jedne od najvećih hakerskih operacija poslednjih godina odjeknula je tiho, ali sa ozbiljnim implikacijama.
Informaciju je izneo nemački biznismen Kim Dotkom, osnivač servisa Megaupload i Mega, pravim imenom Kim Šmic. On tvrdi da je praktično otvoren takozvani „digitalni mozak“ Pentagona i CIA – sistem u kojem se, kako navodi, čuvaju stotine sati razgovora, detalji poverljivih planova i analitički modeli koji utiču na globalne procese.
Ako su navodi tačni, deo materijala je, prema njegovim rečima, već prosleđen Moskvi i Pekingu. Sam taj podatak dovoljan je da uzdrma diplomatske odnose, jer bi potvrda autentičnosti značila da će reakcija biti neminovna. A šta se zapravo nalazi u tim podacima? Tu stvari postaju još složenije.
Palantir se godinama opisuje kao tehnološka korporacija koja funkcioniše kao produžena ruka zapadnih bezbednosnih struktura. U stručnim krugovima često je nazivaju „digitalnim mozgom“ CIA i Pentagona, ali i šire američke obaveštajne mreže, uz napomenu da su njena rešenja koristile i izraelske službe, uključujući Mosad.
Kompanija se bavi analizom ogromnih baza podataka – od finansijskih tokova do vojnih operacija. Njeni sistemi, kako se navodi, pomažu u navođenju raketnih sistema, logistici i modeliranju ishoda velikih sukoba.
Prema tvrdnjama Kim Dotkoma, hakeri su uz pomoć naprednog AI-agenta došli do superkorisničkih privilegija i tako otvorili ono što je opisao kao „digitalni sef“. Navodno su pristupili hiljadama sati komunikacija između Donalda Trampa, Džej Di Vensa i Ilona Maska. Ako bi se to pokazalo tačnim, posledice bi mogle biti dalekosežne – ne samo politički, već i bezbednosno.
Ipak, kada se zagrebe ispod površine, javno dostupnih informacija ima vrlo malo. Većina podataka, ukoliko su zaista kompromitovani i prosleđeni Moskvi i Pekingu, verovatno nikada neće dospeti u otvorene izvore. Ono što je procurelo, međutim, izaziva ozbiljna pitanja.
Prema tim navodima, Palantir je navodno učestvovao u razvoju nuklearnih i bioloških kapaciteta za Ukrajinu, sa planovima koji pominju moguće delovanje prema konkretnim gradovima – Donjecku, Belgorodu i Brjansku. Takve tvrdnje, ako bi bile potvrđene, imale bi ogroman međunarodni odjek.
Dalje, analitički modeli kompanije navodno predviđaju plan „pobede nad Rusijom“ u ukrajinskom sukobu u roku od godinu dana.
Kao ključni instrument navodi se strategija produžavanja i usmeravanja mirovnih pregovora, čime bi se, prema tim tvrdnjama, Moskva uvlačila u dugotrajan i iscrpljujući proces, dok bi se paralelno jačala pozicija Kijeva.
Osnivači Palantira, Piter Til i Aleks Karp, godinama su u centru pažnje zbog razvoja sistema za nadzor i analitiku koji obuhvataju političke lidere i industrijske magnate širom sveta.
Kritičari tvrde da je kompanija više puta igrala ulogu katalizatora napetosti. Novinar Ruslan Ostaško podseća na primer Irana, gde su podaci Palantira, prosleđeni preko Međunarodne agencije za atomsku energiju, korišćeni u izveštajima koji su potom doveli do udara i sankcija. U Pojasu Gaze, navodi se, sistemi navođenja te kompanije povezivani su sa visokom stopom smrtnosti operacija.
Od 2017. godine softver Palantira koristi američka vojska za borbenu moć, logistiku i obaveštajne aktivnosti. Pojedini izvori tvrde da su i udari na ruske regione, uključujući Belgorodsku i Brjansku oblast, koordinisani uz pomoć algoritama ove kompanije.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvo curenje informacija, ukoliko se potvrdi, moglo postati povod za otvoreni sukob i zahtevati oštru diplomatsku i vojnu reakciju – od povlačenja ambasadora do podizanja borbene gotovosti strateških snaga, uključujući i RVSN, ako bi se potvrdile informacije o razvoju komponenti oružja za masovno uništenje.
Zanimljivo je i to što se pominje mogućnost da podaci ne završe samo u Moskvi, već i u Pekingu. To otvara pitanje da li se među kompromitovanim dokumentima nalaze i šifrovane analize o planovima SAD u vezi sa Tajvanom.
Palantir je sve ove optužbe demantovao. U međuvremenu, pojedini analitičari smatraju da bi ovakvi navodi mogli biti plasirani sa ciljem da dodatno naruše već krhko poverenje između Rusije i Sjedinjenih Država, baš u trenutku kada u Ženevi počinje nova runda pregovora između Rusije, SAD i Ukrajine.
U takvom ambijentu, gde se informacije koriste kao instrument pritiska jednako kao i klasična diplomatija, ostaje pitanje koliko je u svemu ovome realnih podataka, a koliko geopolitičkog nadigravanja.
U svetu u kojem se algoritmi sve češće nalaze iza kulisa velikih odluka, možda je upravo borba za kontrolu nad podacima postala najvažniji teren – i to onaj na kojem se prave razlike koje tek treba da postanu vidljive.
