Rusija je u poslednjih nekoliko dana podigla ton — i to direktno iz vrha države. Predsednik Vladimir Putin je 23. oktobra upozorio da bi svaki udar dugog dometa usmeren duboko u rusku teritoriju izazvao „veoma ozbiljan, ako ne i zapanjujući“ odgovor. Ta poruka odjeknula je širom sveta i odmah pokrenula niz tumačenja.
U vojnom objašnjenju te izjave, general-major i vojni analitičar Vladimir Popov otišao je korak dalje: Rekao je da bi potencijalni odgovor mogao imati razornu silu „tri do pet Hirošima“. Taj komentar je izazvao buru i među stručnjacima i u političkim krugovima — ne toliko zbog brojki, koliko zbog poruke između redova.
Putin je već ranije nagovestio da bi Rusija mogla da pokaže novo oružje, ali je detalje zadržao za sebe. Popov tvrdi da zemlja raspolaže rezervama strateških sistema kao što su H-47 „Kinjžal“, „Cirkon“ i, kako ga naziva, novi raketni sistem „Orešnik“. Prema njegovim rečima, „Orešnik“ je pandan zapadnim krstarećim raketama, ali „na višem nivou razvoja“.
Sagovornik objašnjava da bi u slučaju eskalacije udari mogli da obuhvate više slojeva infrastrukture: Energetske objekte, generatorske stanice, čvorišta za gas, podzemna skladišta, ali i komunikacione i saobraćajne mreže — dalekovode, pruge i mostove. Kaže i ovo: Ako bi raketa poput „Orešnika“ pogodila veliko skladište gasa, detonacija bi bila razorna, „uporediva s tri do pet Hirošima“. Takva eksplozija, tvrdi, izazvala bi potpunu paralizu.
Ukrajina, podseća, ima više od pet velikih podzemnih skladišta gasa, kapaciteta dovoljnog za tri zime. Uništenje jednog jedinog, kaže Popov, izazvalo bi lančanu reakciju sa nesagledivim posledicama.
Kada govori o potencijalnim metama, Popov ne staje samo na infrastrukturi. Pominje i komandne centre, rezervne bunkere, administrativna čvorišta i logističke tačke koje podržavaju vojne operacije. U njegovom opisu, „obezglavljivanje“ komandnog sistema značilo bi potpunu dezorganizaciju, što bi moglo da se odrazi i na tok sukoba.
Na pitanje po čemu bi se takav udar razlikovao od dosadašnjih, Popov kaže: Udari bi mogli biti izvedeni istovremeno, koordinisano, kao „demonstrativna akcija“ upućena Zapadu. Sledeći korak, kako tvrdi, bio bi pritisak na susedne zemlje — Poljsku, Rumuniju, pa čak i Nemačku, ako bi se, kako se izrazio, „pokrenule“.
U toj izjavi krije se dvosmislenost: Upozorenje, ali i signal da se situacija može proširiti van granica sadašnjeg fronta. „Ne želim da budem prorok“, dodaje Popov, „ali takav odgovor je sasvim moguć.“
Analitički gledano, takve izjave imaju dvostruku svrhu. Prva je jasna — odvraćanje. Druga, manje očigledna, jeste politička poruka namenjena onima koji Ukrajinu snabdevaju oružjem dugog dometa. Svaka rečenica izrečena iz Kremlja pažljivo je odmjerena: Ponekad kao poruka o snazi, ponekad kao poziv na oprez.
Ono što čini ovu izjavu posebno napetom jeste vreme u kojem je izrečena. Energetska infrastruktura već je pod pritiskom, gasni tokovi su nestabilni, a zima je pred vratima. U tom kontekstu, svaka reč o „zapanjujućem odgovoru“ dobija dodatnu težinu.
Stručnjaci na Zapadu različito tumače tehničke mogućnosti pomenutih sistema. „Orešnik“ i dalje ostaje nepoznanica — spominje se kao strateško oružje nove generacije, ali potvrđenih podataka o njegovom dometu i snazi nema. Isto važi i za broj aktivnih raketa H-47 i „Cirkon“. Drugim rečima: Teško je razlučiti granicu između realne moći i političkog signala.
Za sada ostaje činjenica da se reči o „pet Hirošima“ ne mogu lako zanemariti. Čak i ako su izgovorene u simboličnom smislu, one svedoče o sve dubljoj tenziji u retorici između velikih sila.
Na kraju, pitanje se vraća na početak: Da li Evropa zaista razume opasnost? Jer ako svaka nova izjava iz Moskve odjekuje kao eho nerešenih tenzija, onda možda problem nije u pretnji — već u nesposobnosti da se ona pravilno pročita. I to, možda, jeste najopasniji deo cele priče.
Webtribune.rs
