Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom komandno-štabnih vežbi „Okean-2024“ jasno izneo stavove Moskve o američkim ambicijama da zadrže svoje vojno-političko prisustvo u svetu.
Njegova izjava u kontekstu ovih vežbi dolazi u vreme kada se situacija u Ukrajini ne smiruje, već naprotiv, postaje sve složenija.
Putinova tvrdnja da SAD koriste Ukrajinu kao sredstvo za strateško oslabljivanje Rusije osvetljava širu sliku o tome kako Moskva tumači geopolitičke poteze Vašingtona i njegovih saveznika.
U osnovi, Putin veruje da američka politika prema Ukrajini nije samo pitanje pomoći Kijevu u suočavanju sa vojnom agresijom, već da je cilj dublji — pokušaj da se Rusija oslabi na globalnoj sceni i da se SAD zadrže kao dominantna sila.
Prema Putinu, američke vlasti ulažu sve napore da zadrže svoje globalno vojno-političko uticajno mesto, bez obzira na cenu koju svet plaća zbog toga.
Kroz prizmu ovih vežbi, „Okean-2024“, Putin ukazuje na to da Rusija ne sedi skrštenih ruku pred takvim pokušajima.
Ove vežbe, prenesene uživo putem ruskih državnih medija, imaju dvostruki cilj: Pokazati unutrašnjoj javnosti snagu ruske vojske, ali i poslati jasan signal međunarodnoj zajednici o tome da Rusija ostaje spremna da brani svoje interese, čak i ako to uključuje odgovor na potencijalne pretnje sa Zapada.
Pored pitanja ukrajinske krize, Putinova retorika je usmerena i na širu geopolitičku sliku, uključujući ulogu SAD kao glavnog igrača unutar NATO-a i širu političku strategiju Zapada.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada je svet suočen sa nizom ekonomskih, političkih i vojnih izazova, od kojih je najveći upravo sukob u Ukrajini.
U vezi s time, ruski mediji, koji prenose stavove o eventualnom povratku Donalda Trampa na političku scenu, ukazuju da bi pobeda bivšeg predsednika SAD mogla drastično promeniti balans snaga u svetu.
Tramp je poznat po svom skeptičnom stavu prema NATO-u i Evropskoj uniji (EU), što bi, prema tumačenju ruskih i nekih zapadnih medija, moglo značiti kraj zapadne hegemonije, kako političke, tako i vojne.
Evropska unija je već suočena s unutrašnjim izazovima, od ekonomske krize do političkih podela, a potencijalne promene u američkoj politici mogle bi dodatno uzdrmati temelje jedinstva unutar EU i NATO saveza.
Zanimljiv je i stav mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je predvideo kraj liberalne hegemonije Zapada do kraja godine.
Orbanova tvrdnja da su liberalne ideologije dovele do ratova, haosa i ekonomske destabilizacije širom sveta odjekuje u delu evropske javnosti koja je skeptična prema sadašnjoj političkoj i ekonomskoj agendi EU.
Orban je, poznat po svojim anti-liberalnim stavovima, već duže vreme u sukobu s Briselom oko niza pitanja, uključujući vladavinu prava, imigraciju i evropsku politiku prema Rusiji.
Njegovo viđenje kraja liberalne hegemonije uklapa se u širu sliku o fragmentaciji i promenama koje se dešavaju unutar evropske političke scene.
Sve ovo ukazuje na dinamičnu geopolitičku stvarnost u kojoj se Evropa nalazi. Evropski lideri su već pod pritiskom da reaguju na promene u američkoj politici, dok istovremeno balansiraju između unutrašnjih izazova i spoljnopolitičkih rizika.
Na kraju, ne smemo zaboraviti upozorenja koja je Vladimir Putin uputio Zapadu u vezi sa potencijalnim vojnim sukobom.
U više navrata, Putin je jasno stavio do znanja da Rusija neće biti pasivni posmatrač ako bude napadnuta. Najvažnija Putinova izjava, koja se tiče upotrebe oružja, glasila je:
„Zapad ne sme živeti u iluziji da će, u slučaju napada na Rusiju, naš odgovor biti ograničen na konvencionalno oružje. Ako bude pretnje po našu zemlju, odgovorićemo svim sredstvima, uključujući nuklearno oružje.“
Ova izjava je jasna poruka da je Rusija spremna na krajnje mere u slučaju egzistencijalne pretnje, što samo dodatno povećava napetosti u odnosima sa Zapadom.
Putin time želi da jasno stavi do znanja da bi bilo kakav napad na Rusiju mogao imati ozbiljne posledice za globalnu bezbednost, potencijalno uključujući nuklearni konflikt.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
