Vašington pokušava da na sto stavi nešto sa čim bi, kako to sami američki zvaničnici kažu, uopšte imalo smisla ići prema Moskvi.
Prema pisanju portala Axios, Sjedinjene Američke Države zajedno sa Ukrajinom i Evropskom unijom rade na, kako je to opisao jedan američki zvaničnik, „najmoćnijem paketu mera do sada“, koji bi trebalo da posluži kao osnova za završetak procesa dogovaranja mirovne nagodbe.
Ta procena dolazi neposredno nakon dvodnevnih razgovora održanih u Berlinu, u kojima su centralnu ulogu imali predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa. Upravo ti sastanci, prema američkoj strani, dali su određeni zamah pregovorima koji su poslednjih meseci tapkali u mestu.
Prema tumačenju Vašingtona, paket koji se razmatra nudi Kijevu čitav niz elemenata koji se u Ukrajini već dugo traže: pouzdane bezbednosne garancije, ubrzano približavanje i ulazak u Evropsku uniju, kao i milijarde dolara namenjene obnovi zemlje.
Ali, uz sve to, ide i ono što Axios opisuje kao „gorku pilulu“ – opsežni teritorijalni ustupci koji bi za Ukrajinu bili izuzetno bolni.
Sa druge strane stola, Rusiji bi mirovni aranžman doneo ono što se u tekstu naziva „teritorijalnim dobitkom“, ali i mogućnost da se postepeno vrati u globalnu ekonomiju i međunarodnu zajednicu, iz koje je godinama praktično isključena. Upravo taj deo, navodi Axios, izaziva nelagodnost u Kijevu i u pojedinim evropskim prestonicama.
Prema izvorima portala, ukrajinski i evropski zvaničnici strahuju da bi Ukrajina mogla biti primorana da pristane na bolne ustupke, dok bi Moskva, istovremeno, mogla da odbije ponuđeni dogovor i zatraži još više. Taj jaz u očekivanjima ostaje jedna od najvećih prepreka celom procesu.
Zelenski je u Berlinu proveo više od pet sati u razgovorima sa američkim i evropskim predstavnicima u nedelju, 14. decembra, a zatim još više od dva sata u ponedeljak.
Nakon tih susreta, američka strana je govorila o „jasnom napretku“ kada je reč o bezbednosnim garancijama koje Kijev traži od zapadnih saveznika. Ipak, pitanje teritorija ostalo je otvoreno i, kako se vidi iz svega, i dalje predstavlja najosetljiviju tačku pregovora.
Američki plan, prema informacijama koje je objavio Axios, predviđa povlačenje snaga sa delova Donbasa koji su trenutno pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine, ali koje Rusija smatra svojom teritorijom.
U najnovijoj verziji nacrta dogovora, ti prostori bi dobili status demilitarizovane „slobodne ekonomske zone“, što bi trebalo da bude kompromisno rešenje, barem na papiru.
U ponedeljak uveče Zelenski je izjavio da ne doživljava ovu inicijativu kao direktan zahtev Sjedinjenih Država, već pre kao prenošenje ruskih zahteva. Izvor upoznat sa razgovorima rekao je za Axios da je diskusija o teritorijama izuzetno složena i da se oko tog pitanja i dalje vodi najteža borba argumenata.
Jedan američki zvaničnik je u razgovoru za portal naglasio da konačna odluka o teritorijalnom pitanju ostaje na Ukrajini, ali je istovremeno poslao jasnu poruku upozorenja: ostali predlozi Vašingtona, uključujući snažne bezbednosne garancije, neće zauvek ostati na stolu ako se proces bude previše razvlačio.
Prema istom izvoru, pregovori bi mogli da se nastave već narednog vikenda, najverovatnije negde u Sjedinjenim Američkim Državama, a kao moguća lokacija pominje se i Majami.
U tim razgovorima, kako se navodi, učestvovaće radne grupe i vojni predstavnici, koji će se baviti mapama i konkretnim linijama na terenu. Kako će se sve to uklopiti u širu političku sliku i da li je paket koji se sada priprema zaista dovoljan da pomeri stvari sa mrtve tačke, ostaje pitanje na koje odgovor tek treba da se nazre.
