Trampov režim je sabotirao Putinove mirovne napore u Siriji, Iranu, Ukrajini i Severnoj Koreji, Putinovi mirovni napori nemaju svrhe.
U interesu mira, Putin je izbegao da odgovori na američke i izraelske provokacije u Siriji. Putin je otišao toliko daleko da je pozvao Netanjahua u Rusiju na proslavu ruske pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu, piše Pol Kreg Roberts.
Netanjahu je prihvatio, ali je pokazao Putinu ko je gazda tako što je naredio ilegalne izraelske vojne napade na pozicije sirijske vojske neposredno pre njegovog odlaska u Rusiju.
Vašington je nagradio Putinove mirovne napore tako što je sa američkom i francuskom vojskom okupirao deo Sirije koji i dalje drže Vašingtonovi plaćenici koji su poslati da sruše Asada i ponovo snabdevajući muslimanske ekstremiste koje Vašington koristi protiv Asadove legitimne vlade.
Sa prisutnim američkim i francuskim vojnicima, Putin je zaustavio ofanzivu kako bi se cela Sirija očistila od stranih okupatora. Ako Amerikanci ili Francuzi budu ubijeni, Putin zna da će demonizacija Rusije stići do još višeg nivoa i Vašington će to iskoristiti kako bi se suprotstavo evropskom nezadovoljstvu Vašingtonom.
Položaj u koji je Putin stavljen pogrešnim tumačenjem ruske vlade o američkim i izraelskim namerama omogućava nastavak napada, pod vođstvom SAD-a, na pozicije sirijske vojske.
Ranije je Putin blokirao planiranu američku invaziju na Siriju tako što je organizovao da se svo sirijsko hemijsko oružje preda Zapadu zarad uništenja. Zvanična služba za inspekciju hemijskog oružja je sertifikovala da je Sirija lišena hemijskog oružja. Putinova nagrada za to je da su zvaničnici američke vlade, svi američki mediji i Vašingtonovi podanici za hemijske napade pod lažnom zastavom okrivili Asada.
Trampov režim je takođe sabotirao Putinove mirovne napore u Iranu. Putin je okončao lažnu “iransku nuklearnu“ krizu koju su orkestrirali Vašington i njegovi plaćeni mediji, tako što je razradio multinacionalni sporazum da Iran neće proizvoditi oružje od nuklearnog materijala ili obogatiti uranijom iznad nivoa koji se koristi za nuklearnu energiju.
Zvanične agencije su potvrdile da se Iran držao sporazuma, ali uprkos utvrđenim činjenicama, Vašington i njegovi plaćeni mediji su nastavili da tvrde da Iran ima program nuklearnog oružja.
Tramp je na insistiranje Netanjahua povukao SAD iz multinacionalnog sporazuma koji su potpisali Iran, SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Tramp je nametnuo još strožije sankcije protiv Irana koje su mnogo uticile i naštetile evropskim preduzećima.
Ostali potpisnici Iranskog sporazuma kažu da nameravaju da nastave sa sporazumom, a Tramp je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj zapretio sankcijama ukoliko se budu pridržavali sporazuma koji su potpisali.
Kina i Rusija su radile na pomirenju Severne i Južne Koreje i obezbedile saglasnost Severne Koreje da zaustavi testove nuklearnog oružja. Mir između Koreja se fomirao, ali je Tramp sabotirao i ovaj mirovni napor.
Plaćeni mediji, takođe poznati i kao Vašingtonovo Ministarstvo za propagandu, pogrešno su predstavili uništenje mirovnih sporazuma kao neophodne akcije za zaštitu Amerikanaca i sveta od nedisciplinovanih država, ali je Izrael jedina druga vlada koja se slaže sa Vašingtonom.
Sada kada su Vašington i Izrael sabotirali Putinovu diplomatiju, Putinova nada je da će rezultat toga izolovati Vašington od Vašingtonovih evropskih podaničkih država, pre nego da izoluje Rusiju, Siriju, Iran i Severnu Koreju od ostatka sveta.
Postoji mnogo dokaza da su evropski lideri siti toga da ih tretiraju kao Vašingtonove robove. Moguće je da će odbaciti Vašingtonovu kontrolu.
Sa druge strane, osim Francuske pod De Golom, nijedna evropska zemlja nije imala nezavisnu stranačku ili ekonomsku politiku u 75 godina. Štaviše, evropski lideri su navikli da se oslanjaju na to da Vašington obezbeđuje njihove ugodne penzije, kao što Toni Bler ima 50 miliona dolara, i evropski poslovni interesi bi bili oštećeni ako bi ih Tramp isključio sa američkih tržišta. Ostaje da se vidi koliko je očigledna evropska pobuna.
Postoji veliki rizik za Rusiju da se osloni na evropsku pobunu, jer Vašington koristi vreme da povrati ono što je izgubljeno u Siriji na Putinovu inicijativu. Zapravo, Rusija bi mogla prokockati pobedu u Siriji.
Dok ruska vlada čeka da vidi hoće li se Anglo-Cionističko carstvo raspasti, Vašington organizuje džihadiste koje je Vašington koristio protiv Gadafija i Asada da se pripreme za ofanzivu protiv Rusije i Kine preko bivših sovjetskih azijskih republika kao što su Tadžikistan i Uzbekistan.
Pol Kreg Roberts je ovu priču proverio sa ruskim izvorima. Ono što je saznao je da je Vašingtonov plan da iskoristi svoje džihadiste da počnu da destabilizuju Rusiju i Kinu, što se pokazalo na 7. Moskovskoj međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Rusiji, koja je bila u aprilu. Trenutno, Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, se nalazi u Uzbekistanu i procenjuje situaciju sa vojnim i političkim liderima tamo.
Ruska vlada, državni TV kanali i štampa establišmenta zaustavljaju ove informacije. Očigledno, ruska vlada ne želi da ove informacije izađu napolje jer bi mogle narušiti javnu podršku za mirovni program koji vlada favorizuje. Međutim, ovi izveštaji su objavljeni u nekim ruskim medijima.
Izraelski interes na Bliskom istoku je proširenje koje nije u skladu sa mirom. Izraelu je potrean sukob i destabilizacija Sirije i Irana, Hezbolaha, tako da Izrael može da zauzme južni Liban. Američki neokonzervativci koji su čvrsto utkani u Trampov režim su de fakto izraelski agenti. Štaviše, oni su posvećeni američkoj hegemoniji, koja zahteva rušenje nezavisnih vlada.
Putin se kladi na to da će Vašingtonova težnja za hegemonijom na Bliskom istoku koštati Vašingtonovu hegemoniju u Evropi. Ako Putin ne dobije ovu opkladu, bolje bi bilo da bude spreman za rat kojim Vašington i Izrael ciljaju direktno na Rusiju.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
