Alan Lihtman, istoričar i profesor poznat po svojoj jedinstvenoj metodi predviđanja predsedničkih izbora u SAD, još jednom je podelio svoje predviđanje za predsedničke izbore 2024. godine.
Njegova predviđanja su stekla veliku pažnju, jer je od 1984. godine tačno pogodio svaki ishod, uz samo jedan izuzetak – izborni okršaj 2000. godine između Džordža V. Buša i Ala Gora, koji se završio izuzetno tesnim rezultatom i brojnim kontroverzama oko glasanja.
Zbog visoke tačnosti u predviđanjima, Lihtmana često nazivaju „američkim Nostradamusom.“
Lihtman se oslanja na sistem od 13 ključnih pitanja, koja se odnose na stanje stranke koja drži Belu kuću, bez uzimanja u obzir anketa javnog mnjenja.
U suštini, njegova metoda funkcioniše tako da svako pitanje može imati odgovor „da“ ili „ne“, pri čemu više pozitivnih odgovora u korist vladajuće stranke znači prednost za njenog kandidata. Ako većina ovih faktora podržava vladajuću stranku, kandidat te stranke je, prema Lihtmanu, favorit.
Za izbore 2024. godine, Lihtman predviđa pobedu demokratske kandidatkinje Kamale Haris. Njegova predviđanja se zasnivaju na većoj podršci demokratskoj stranci u osam od 13 pitanja, što daje prednost Harisovoj.
Uz to, naglašava kako vladajućim demokratama ide u korist i to što nije bilo značajnih izazova iz treće stranke, posebno nakon povlačenja Roberta F. Kenedija mlađeg.
Ekonomija se, takođe, pokazala stabilnom i u kratkoročnom i u dugoročnom periodu, što je još jedan faktor koji podržava trenutnu administraciju.
Lihtman ističe da je izuzetno važno što nije bilo velikih društvenih nemira niti skandala povezanih sa Belom kućom. Demokratama dodatno pomaže to što je Kamala Haris uspela da izbegne unutarstranačke borbe, jer se Demokratska stranka brzo konsolidovala oko nje nakon što je predsednik Bajden odlučio da se ne kandiduje. Ova unutrašnja stabilnost smanjila je potencijalne rizike za Harisovu kampanju.
Međutim, Lihtman priznaje da postoje dva kriterijuma koja bi mogla biti presudna, a koja se tiču spoljnopolitičkih uspeha ili neuspeha. Prema njegovoj oceni, dok SAD trenutno drže prednost u većini kriterijuma, spoljnopolitička situacija je promenljiva, posebno zbog dva aktivna sukoba.
Tramp bi prema Lihtmanovoj proceni imao prednost u samo pet kriterijuma. Za pobedu je, prema njegovoj metodi, potrebno da kandidat opozicije ima prednost u najmanje šest kriterijuma.
Zanimljivo je napomenuti da je Lihtman ranije uspešno predvideo Trampovu pobedu nad Hilari Klinton 2016. godine, uprkos tome što su ankete pokazivale drugačije rezultate. Takođe, tačno je predvideo i Trampov opoziv tokom njegovog mandata, što dodatno potvrđuje kredibilitet njegove metode.
Lihtmanovih 13 kriterijuma obuhvataju sledeće faktore:
- Pobeda na midterm izborima – da li je stranka vladajućeg predsednika pobedila na izborima za Kongres tokom mandata.
- Bez protivkandidata iz vlastite stranke – situacija u kojoj aktuelni predsednik nema ozbiljnog rivala unutar stranke.
- Kandidat je aktuelni predsednik koji traži drugi mandat – značajan faktor koji obično podržava vladajuću stranku.
- Nema relevantnog kandidata treće stranke – odsustvo snažnog kandidata van dve glavne stranke.
- Dobro kratkoročno stanje ekonomije – pozitivni ekonomski pokazatelji u godini pre izbora.
- Dobro dugoročno stanje ekonomije – ekonomska stabilnost u trajanju od nekoliko mandata.
- Velike promene u politici – značajne promene u politici koje idu u prilog vladajućoj stranci.
- Nije bilo većeg skandala – odsustvo političkih afera ili skandala koji bi ugrozili ugled stranke.
- Nije bilo inostranog ili vojnog neuspeha – stabilnost spoljnopolitičkog kursa.
- Bilo je velikog stranog ili vojnog uspeha – važan uspeh u inostranstvu ili na vojnom planu.
- Nije bilo društvenih nemira – mirna unutrašnja situacija bez ozbiljnih protesta.
- Predsednik je harizmatičan – harizmatičnost predsednika, što može privući podršku glasača.
- Protivkandidat predsedniku je neharizmatičan – osobina koja ide u korist vladajuće stranke.
Lihtmanov pristup je specifičan po tome što ne uključuje ankete, koje su često podložne kratkoročnim promenama i manipulacijama, već se fokusira na dubinske faktore koji odražavaju dugoročni trend.
Njegov sistem se zasniva na pretpostavci da izbori zavise od mnogo dubljih političkih i ekonomskih faktora nego što to prikazuju ankete javnog mnjenja.
Lihtmanova metoda je posebno zanimljiva u svetlu sve složenijeg političkog pejzaža u SAD, gde spoljnopolitička pitanja, kao što su odnosi s Rusijom, NATO savez i konflikti na Bliskom istoku, sve više dobijaju na značaju. S obzirom na promene u globalnim odnosima, kao i na trenutne geopolitičke tenzije, svaka promena u spoljnopolitičkom kursu može uticati na Lihtmanov konačni ishod.
Konačno, iako Lihtman priznaje da ne može predvideti svaki detalj budućih događaja, njegova analiza pruža uvid u dublje političke faktore koji oblikuju predsedničke izbore.
Za sada, prema njegovoj proceni, Kamala Haris ima značajnu prednost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
