Oblik im se stalno menja, a veoma ih je teško otkriti iako su blizu naše planete
Mesec je oduvek bio važan astronomima, mornarima, naučnicima i romanticima. Ipak, nova istraživanja pokazuju kako naš lunarni pratilac nije sam, on ima bar dva sadruga koji putuju kao i on, a napravljeni su od zvezdane prašine što znači da im se oblik stalno menja.
[adsenseyu1]
Barem tako tvrdi grupa mađarskih naučnika koja je početkom novembra 2018. objavila rad u naučnom časopisu ,,Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“. Oni su uočili i fotografisali tela od prašine, udaljena nekih 402 hiljade kilometara od Zemlje, baš kao i Mesec.
Ideja da Mesec nije jedini prirodni satelit i nije preterano nova. Već se dugo teoretiše o tome da postoje dodatni objekti koji su u orbiti naše planete, ali tzv. Kordilevski oblaci se nisu primetili do 1961. godine.
Imena su dobili po poljskom astronomu Kažimieržu Kordilevskom, koji ih je, barem na kratko, direktno video.
,,Od tada se o njima samo debatovalo, i ispitivalo“, piše National Geographic.
Jedna od koautorki studije Judit Sliz-Balog kaže kako ih je jako teško primetiti, iako su, zapravo, jako blizu Zemlje i astronomi ih često previde.
,Jako je intrigantno potvrditi kako naša planeta ima pseudo-satelite od prašine pored našeg Meseca“, kaže.
Otprilike su i definisali gde se nalaze ,,tačke“ oko kojih se ,,vrte“ meseci od prašine. To su lokacije gde deluju gravitacijska polja dva velika tela, kao što su Zemlja i Mesec.
Za astronome je jako uzbudljivo da posmatraju relativno stabilno telo koje je blizu Zemlje jer će od toga zavisiti i druge misije. Jedna od takvih je i lansiranje Džejms Veb teleskopa, koji se mora lansirati sa minimalno goriva kako bi ostao u orbiti.
Pomenuti oblaci su veliki ali ih je teško primetiti jer se sastoje od čitavog niza mikroskopski sitnih čestica.
Mađarska ekipa koristila je specijalne, polarizovane filtere na kameri koji detektuju svetlost, koju reflektuju sa oblaka, koja se inače ,,utopi“ u svetlosti od zvezda i drugih objekata, kao i svetlosnog zagađenja sa same Zemlje.
Oblaci su po prirodi širi od Zemlje, ali opet, njihov oblik se stalno menja. Iako postoje od nastanka Zemlje, njihove čestice se stalno gube i nadopunjavaju novim.
Kada je Kordilevski tražio nove prirodne satelite bio je potpuno u pravu, samo što je on tražio nešto čvršću materiju, i formacije sličnije našem Mesecu. Šest decenija kasnije priča se razvija, a znanje o oblacima pomoći će i kada se radi o sigurnosti lansiranja drugih svemirskih misija.
(express.hr)
