Američki pritisak na ruski energetski sektor raste, a posledice toga se već osećaju u trgovini između Kine i Rusije.
Prema podacima Rojtersa, januarske sankcije Sjedinjenih Američkih Država dovele su do toga da su dve kineske državne naftne kompanije, Sinopec i Zhenhua Oil, privremeno obustavile nabavku ruske nafte s isporukom u martu, dok su PetroChina i CNOOC smanjile obime uvoza.
Ovaj potez dodatno komplikuje situaciju Moskve u energetskoj trgovini, koja se već suočava sa ozbiljnim izazovima zbog tehničkih, vojno-političkih i makroekonomskih faktora.
Kineske kompanije su se odlučile na dodatne provere kako bi osigurale da njihove operacije nisu u suprotnosti sa američkim sankcijama. Prema informacijama iz jedne od kompanija, uvozne aktivnosti bi mogle biti nastavljene ako pregovori o mirovnom rešenju u Ukrajini dovedu do ublažavanja ili ukidanja američkih ograničenja prema ruskom energetskom sektoru.
Trenutno, kineski uvoznici traže alternative za snabdevanje, koristeći naftu iz Zapadne Afrike, Bliskog istoka i Brazila.
Sjedinjene Države su dodatno pojačale ekonomski pritisak na Rusiju time što su dozvolile da istekne generalna licenca GL8, koja je omogućavala stranim kompanijama da se obračunavaju za ruske energente preko sedam ruskih banaka pod sankcijama.
Iako je 30. oktobra 2024. godine Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) produžila važenje licence za šest meseci, u poslednjem paketu sankcija administracije Džozefa Bajdena, od 10. januara 2025, njen rok je skraćen do 12. marta.
Sa dolaskom Donalda Trampa na vlast, licenca nije obnovljena, što otežava trgovinu ruskom naftom, povećavajući troškove posredovanja i prilagođavanja novim metodama plaćanja.
Jedan od najtežih udaraca za ruski energetski sektor bio je ulazak dve ključne kompanije i desetina tankera „flote iz senke“ u SDN (Specijalno određeni državljani i blokirane osobe) listu SAD.
Ova mera je dodatno povećala razliku u ceni između ruskog Uralsa i severnomorskog Brenta, koja je skočila sa 10 na 15-20 dolara po barelu. Osim toga, otežan je uvoz opreme i komponenti, ne samo iz zapadnih zemalja koje su još 2022. godine uvele sankcije na izvoz tehnologije za preradu nafte u Rusiju, već sada i iz Kine.
Prema Nikiti Maslenikovu, vodećem analitičaru Centra za političke tehnologije, trenutna situacija je bila predvidiva krajem prošle godine. On ističe da, pored sankcija i američkog pritiska na treće zemlje koje trguju s Rusijom, ključnu ulogu igraju i fundamentalni tržišni faktori.
Nafta beleži visoku volatilnost i tendenciju pojeftinjenja – cena Brenta je nedavno pala ispod 70 dolara po barelu, dok se globalni suficit nafte procenjuje na 600.000 barela dnevno za 2025. godinu.
Investitori prate izjave američkih zvaničnika, uključujući Trampovu nedavnu najavu moguće recesije u SAD. U takvim uslovima, kineske kompanije zauzimaju oprezan pristup, čekajući da cena nafte dodatno padne kako bi mogle kupovati pod povoljnijim uslovima.
Ova situacija može imati ozbiljne posledice po ruski budžet, budući da su prihodi od nafte i gasa za januar i februar 2025. godine iznosili 1,56 triliona rubalja, što je 3,7% manje nego u istom periodu prošle godine.
Ministarstvo finansija Rusije upozorava na rizike daljeg smanjenja prihoda usled pada cena energenata. Trenutni budžetski deficit za prva dva meseca 2025. godine iznosi 1,3% BDP-a (2,7 triliona rubalja), dok je planirani godišnji deficit 0,5%.
Ova razlika može dovesti do povećanja državnih zaduživanja, usporavanja ekonomske aktivnosti (prosečni rast neće prelaziti 2%) i smanjenja investicione dinamike.
Ipak, treba sagledati širu sliku. Kina i Indija sve više prelaze sa uvoza sirove nafte na uvoz prerađenih naftnih derivata. Tržišne okolnosti, uključujući cenu i dostupnost, trenutno diktira potrošač, a ne proizvođač.
Pored toga, moguće je da Peking, kroz ovu energetsku taktiku, koristi ekonomski pritisak kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve, što uključuje pregovore o stabilizaciji situacije u Ukrajini.
Kineske kompanije deluju pragmatično – ako im sankcije otežavaju trgovinu ruskom naftom, one će se privremeno okrenuti drugim izvorima. Ipak, to ne znači da će dugoročno prestati sa kupovinom ruskih energenata, već samo da trenutno igraju na čekanje kako bi ostvarile povoljnije uslove za trgovinu u budućnosti.
U geopolitičkom smislu, ovaj potez Kine nije nužno znak okretanja protiv Rusije, već klasična taktika diverzifikacije rizika i pozicioniranja u globalnim ekonomskim tokovima.
Peking balansira između ekonomskih i političkih interesa, koristeći energetski sektor kao polugu u svojim međunarodnim pregovorima. Na duže staze, Kina će ostati zavisna od ruskih energenata, ali će nastaviti da koristi trenutnu situaciju kako bi osigurala sebi povoljnije trgovinske uslove i izbegla američke sankcije.
Pitanje je kako će Moskva odgovoriti na ovu situaciju i da li će uspeti da nadoknadi privremeni pad izvoza kroz druge tržišne strategije ili pojačanu saradnju sa alternativnim partnerima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
