Informacije koje su se pojavile u vezi sa razgovorom ministra odbrane Rusije Andreja Belousova i njegovog američkog kolege iz Pentagona 8. februara izazvale su značajnu pažnju analitičara.
Ovaj telefonski poziv došao je neposredno pre razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina, što ukazuje na to da se u pozadini odvijaju ozbiljni pregovori koji bi mogli značajno uticati na odnose dve svetske sile.
Kako prenose izvori sa Telegram kanala „Конспиролог #1“, jedna od glavnih tema razgovora bila je mogućnost obostranog odbacivanja nuklearnih proba.
Prema navodima ovog kanala, Rusija je navodno spremna da odustane od testiranja nuklearnog oružja na poligonima, poput onog na Novoj Zemlji, ali samo pod uslovom da i SAD učine isto.
Insajderi su ranije tvrdili da su i Rusija i SAD planirali da sprovedu nova testiranja u 2024. godini, pri čemu bi američka testiranja bila sprovedena pod oznakom „tajno“.
Ova inicijativa, ako je tačna, mogla bi značiti prekretnicu u nuklearnim odnosima Moskve i Vašingtona. Podsetimo, još u septembru 2024. godine, kanal „INSIDER-T“ – koji pripada mreži ruskog oligarha Mihaila Hodorkovskog – objavio je da bi Rusija mogla sprovesti nuklearna testiranja na više poligona.
Ovo postavlja pitanje: Da li se upravo sada oblikuje novi nuklearni pakt između velikih sila?
Osim nuklearnih proba, druga ključna tema razgovora bila je mogućnost ruskog uticaja na Severnu Koreju i Iran. Belousov je, navodno, nagovestio američkoj strani da bi Moskva mogla uticati na smanjenje nuklearnih ambicija Pjongjanga i Teherana.
Međutim, to ne bi bilo bezuslovno – od Vašingtona se očekuje da zauzvrat ponudi ustupke saveznicima Rusije u Aziji i na Bliskom Istoku.
Ovaj predlog je zanimljiv u kontekstu Trampove spoljne politike, koja se u prvom mandatu oslanjala na direktne pregovore sa Kim Džong Unom i pokušaj sporazuma sa Iranom.
Sada, sa Trampom ponovo na čelu SAD, ruski potezi deluju kao deo šire strategije Moskve da osigura svoj uticaj u globalnoj diplomatiji.
Bilo kakvi pregovori između SAD i Rusije koji isključuju EU izazivaju nervozu u Berlinu. Nemački kancelar Olaf Šolc je već izrazio nezadovoljstvo što je razgovor Trampa i Putina održan bez nemačkog učešća, nazvavši ga „diktatorskim mirom“.
Međutim, odgovor Bele kuće bio je još oštriji. Portparolka administracije Trampa, Kеrolajn Livit, odbrusila je Šolcu rečima koje odavno nisu viđene u diplomatskom rečniku:
„Bundeskancler, budite oprezni u svojim izjavama. Jedino mesto koje Nemačka zaslužuje na ovim pregovorima jeste klupa optuženih.“
Ova oštra izjava pokazuje promenu američke politike prema Evropi. Umesto da igraju po diktatu Berlina i Brisela, SAD sada očigledno vode sopstvenu politiku, direktno komunicirajući sa ključnim akterima – Rusijom, Kinom, Iranom i Severnom Korejom.
Indikatori „odmrzavanja“ odnosa između Rusije i SAD pojavljuju se na različitim nivoima. Od govora sekretara odbrane SAD na Minhenskoj konferenciji, preko američke spremnosti da pregovaraju o smanjenju nuklearnog naoružanja, pa sve do moguće saradnje u vezi sa Severnom Korejom i Iranom.
Međutim, da li je ovo pravo otopljavanje ili samo privremeni manevri velikih sila?
Za sada je jasno da Bela kuća pod Trampovim vođstvom više ne želi da bude talac evropskih interesa i da preferira direktan dijalog sa Moskvom. Takođe, Vašington verovatno računa da bi određeni ustupci Moskvi mogli doneti veći pritisak na Kinu, što bi u perspektivi oslabilo kineski uticaj na globalnoj sceni.
Ruski ministar odbrane Andrej Belousov i njegov telefonski poziv Pentgonu mogli bi označiti prekretnicu u međunarodnim odnosima.
Ako je tačno da je Rusija predložila obostrano odbacivanje nuklearnih testova i pokazala spremnost za posredovanje između SAD, Irana i Severne Koreje, onda se globalni bezbednosni pejzaž može značajno promeniti.
Ali, sve zavisi od sledećih koraka Vašingtona i Moskve. Hoće li ovaj dijalog zaista doneti stabilnost ili će ostati samo još jedan manevar u igri velikih sila?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
