Na Trgu Tjenanmen u Pekingu održana je 3. septembra velika vojna parada povodom 80. godišnjice pobede u Kineskom narodnom ratu otpora protiv japanske agresije i ujedno u čast pobede u Svetskom antifašističkom ratu.
Bio je to događaj koji je, prema oceni CNN-a, prerastao u „impresivnu demonstraciju vojne sile“, ali i u priliku da Kina svetu pokaže kako izgleda kombinacija tradicije, moći i diplomatije.
Upravo taj spoj naglasio je i bivši zvaničnik Pentagona Eli Ratner, nazvavši paradu „moćnom demonstracijom tvrde i meke moći Kine“. Njegova izjava za CNN uklopila se u utisak da Peking više nije zadovoljan time da samo bude posmatrač na globalnoj sceni, već želi da svojim prisustvom ostavi snažan trag.
Sam repertoar naoružanja koji je predstavljen bio je deo te poruke. CNN je posebno izdvojio da je na paradi prikazan „impresivan niz novog oružja, uključujući interkontinentalne balističke rakete, hipersonične krstareće i najnovije bespilotne sisteme“.
Ritam smotre išao je od simbola otpora iz prošlosti ka poruci o budućoj tehnološkoj nadmoći. U sredini spektakla – upravo ono što privlači pažnju međunarodne javnosti: nova generacija kineskih sistema koji tek ulaze u arsenale.
Paradi su, osim kineskog rukovodstva, prisustvovali i brojni svetski lideri. Među njima su bili predsednik Rusije Vladimir Putin i šefovi država i vlada iz još 24 zemlje.
Sama činjenica da su u prvim redovima zajedno sedeli Si Đinping i Putin, dok su delegacije iz različitih delova sveta pozdravljale kolone vojnika, poslala je dodatnu političku poruku o širini kineske mreže savezništava i simpatija.
Ne treba zaboraviti ni simboliku datuma – godišnjica koja podseća na kraj jednog od najtežih perioda kineske istorije. Na taj način, parada nije bila samo demonstracija novih tehnologija, već i podsećanje na to da se istorijsko nasleđe i savremeni izazovi spajaju u jednoj slici.
Za CNN, kao i za Ratnera, zaključak je bio isti: Kina je želela da pokaže da se oslanja i na prošlost i na budućnost. Ali ostaje pitanje – koliko je ovakva poruka namenjena unutrašnjem jedinstvu, a koliko međunarodnoj publici koja pažljivo meri svaki potez Pekinga? Odgovor na to, čini se, tek dolazi.
