Američka kompanija u Viskonsinu čipuje svoje zaposlene.
Radnici nakon ugrađivanja malenih čipova mogu lakše i brže da se prijave na radno mesto, prijave da su došli u firmu, zaduže svoj račun za ishranu obavljajući kupovinu dodirom ruke, ali i još neke druge stvari.
[adsenseyu1]
Čipovi su manji od zrna pirinča i pogodni za višegodišnje nošenje.
Kompanija „32M“ nada se da će uskoro pronaći nove načine na koje će iskoristiti čipove koje njeni zaposleni nose u sebi, u levoj ili desnoj ruci ispod kože, između kažiprsta i palca.
Kompanije u Americi sve češće čipuju svoje zaposlene, ali je Evropa tle na kojem se ova vrsta „obeležavanja“ zaposlenih sjajno „primila“. U Evropi kompanije sve češće organizuju „ČIP ŽURKE“, na kojima se odjednom čipuje veliki broj radnika.
Da li će biti čipovani ili neće, kompanija „32M“ ostavlja svakom zaposlenom da odluči, ali se radnici koji nisu čipovani plaše da neće imati jednaka prava u budućnosti, kao oni koji jesu. S druge strane, uprava kompanije tvrdi da će poštovati odluku svakog od zaposlenih.
[adsenseyu4]
Kako se čipuju ljudi, zbog čega, po kojoj ceni…
Internet nas samih, odnosno Internet of Us je nova vrsta „interneta“ koja se nosi na telu ili u telu. Kompjuter i Wi-Fi su internet našeg okruženja. Mobilni telefoni i pametni satovi su internet nas samih, koji nosimo na svom telu, ali čipovi su već internet koji nosimo U SEBI!
Znamo da čipovanje ljudi zvuči zastrašujuće, ali ljudi sa kojima smo pričali kažu da ga oni koriste samo u „pametne“ svrhe. Zato, za početak, zamislite čip koji se ugrađuje u ljude kao NFC funkcionalnost.
NFC je Near Field Communications tehnologija, koja omogućava prenošenje informacija dodirom. Na mobilnim telefonima se uglavnom koristi za povezivanje uređaja jednim dodirom, za slanje slika sa telefona na telefon ili plaćanje u podržanim prodavnicama.
Sličan princip je sa čipom, samo što se on već sada koristi za mnogo širu upotrebu u svakodnevnom životu.
Danas se bio čipovi ugrađuju, eksperimentalno, u ljude, u šaku između palca i kažiprsta, uglavnom, kako bi se omogućilo plaćanje samo rukom, bez vađenja kreditne kartice ili mobilnog telefona.
Naravno, ovo je tek mali aspekt upotrebe čipovanja ljudi, koje je na svom samom početku, ali kako nauka i tehnologija tvrde – mogućnosti su neiscrpne!
Na mnoga pitanja o čipovanju ljudi i na ono najbitnije – da li nam je čipovanje potrebno – dali smo odgovor sa IFA sajma u Berlinu, još septembra 2015. godine, kad smo bili gosti prvog javnog čipovanja na svetu, u organizacijiKaspersky Lab kompanije.
Nakon toga, pročitajte malo više i o mračnoj strani čipovanja, pitanja i odgovore na manje zanimljive aspekte ovog fenomena.
U svakom slučaju, zanima nas da li biste vi pristali da budete čipovani? Pošaljite nam i svoje stavove o čipovanju ljudi u komentarima ove vesti.
(Espreso.rs / mondo.rs)
