Čovek koji je u najvećoj meri odgovoran za propast Britanskog carstva i njegovu smenu kao svetske sile Sovjetskim carstvom je Vinston Čerčil (1874-1965).
Politike koje je zagovarao kao član britanske vlade u periodu neposredno pred Drugi svetski rat i politike koje je sledio kao premijer tokom tog rata bili su dijametralno suprotni interesima britanskog naroda i doveli su na kraju do tužne situacije u kakvoj se danas nalazi Britanija.
[adsenseyu1]
Čerčil je postupio kako je postupio, jer je svesno i namerno služio interesima stranaca, od 1938., pa sve do kraja rata.
Vinston Čerčil bio je potomak plemićke porodice, sin lorda Rendolfa Čerčila. Kao mladić, Vinston je bio diletant koji je rano razvio ukus za skupu odeću, uvezene cigare, staru rakiju i druge pogodnosti „dobrog života.
Iako je u ranim dvadesetim godinama uživao u kratkom statusu dopisnika novina, ubrzo je odlučio da može spremnije da podrži stil života na koji je želeo da se navikne tražeći mesto za sebe u javnom životu. Sa 26 godina ušao je u parlament.
Kao političar, mladi Čerčil obavljao je brojne sporedne funkcije, prelazeći iz jedne stranke u drugu kad god je mislio da će takav potez produbiti njegovu karijeru.
[adsenseyu4]
Iako je pokazivao minimalne kvalitete državnika, porodične veze i oštro oko za idealnu priliku doveli su do njegovog konstantnog napretka, a 1908. unapređen je u kabinet. Kada je izbio Prvi svetski rat, Čerčil je postao prvi lord admiraliteta, sa poslom nadzora britanske mornarice.
Čerčilov nedostatak zrelosti, osećaja odgovornosti i njegova nesposobnost vojnog stratega doveli su do katastrofe.
Režirao je krajnje zbunjujuću operaciju Galipolije protiv Turaka 1915. godine, što je dovelo do totalnog poraza Britanije, sa više od 100.000 žrtava.
Prisiljen na odustajanje od mesta admirala, Čerčil je odlučio da svoju energiju koncentriše na razvijanje svog talenta: dara za govorništvo.
Provodeći čak šest nedelja pripremajući se za jedan govor, pažljivo bi uvežbavao svaku intonaciju i dramsku pauzu, pažljivo vežbao svaki gest i izraz lica pred ogledalom. Postao je demagog retkih sposobnosti.
Ipak, ništa nije umanjilo njegov ukus za lep život, a u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata Čerčil je živeo daleko iznad svojih mogućnosti.
[adsenseyu1]
Konačno 1938. godine, kada je imao 64 godine, suočio se sa izgledom prisilne prodaje svog luksuznog seoskog imanja.
U to doba krize, mračan i misteriozan lik ušao je u njegov život: bio je to Henri Strakoš, Jevrej i multimilioner koji je stekao bogatstvo spekulišući u južnoafričkim rudarskim poduhvatima nakon što je njegova porodica prešla u tu zemlju iz istočne Austrije.
Strakoš je Čerčilu dao „zajam“ od 150.000 funti upravo na vreme da spasi svoje imanje od aukcionara, a zatim je ponovo tiho iskliznuo u pozadinu.
U godinama koje su usledile, Strakoš je bio Čerčilov savetnik i poverilac, ali je čudom uspeo da izbegne reflektore javnosti koji su od tada osvetlili Čerčilov ponovni uspon u političkoj karijeri.
[adsenseyu4]
Čerčil je odmah postao najoštriji parlamentarni kritičar politike sopstvene stranke, politike ublažavanja neprijateljstva sa nacional-socijalističkom Nemačkom.
Promovisao je jevrejsku parolu, „Delenda est Germania – Nemačka mora biti uništena“, i pozvao svoju vladu da se pridruži jevrejskom „svetom ratu“ protiv Hitlera.
To je bio isti Čerčil koji je u septembru 1937. godine rekao Hitleru: „Ako naša zemlja bude poražena, nadam se da ćemo pronaći šampiona koji će nam vratiti našu hrabrost i odvesti nas na naše mesto među nacijama.“
I čim je Čerčil promenio svoj ton ka Hitleru, mračne sile iza kulisa, koje su ga ignorisale 23 godine, ponovo su počele da povlače konce u njegovu korist.
U septembru 1939. godine, odmah nakon što je Britanija objavila rat protiv Nemačke – u velikoj meri kao posledica Čerčilovog upornog, demagoškog govora- ponovo je postavljen kao prvi vladar admiraliteta!
U maju 1940. godine konci su ponovo povučeni i Čerčil je postao premijer.
Britanija i njeno carstvo sada su trebali da služe interesima njegovih novih gospodara, a njihov jedini cilj bilo je uništenje Nemačke, bez obzira na cenu koju će Britanija platiiti.
Taj cilj, koji su diktirali Jevreji kojima je služio, bio je loše skriven iza maske lažnog idealizma. Čerčilov poziv na objavu rata protiv Nemačke u septembru 1939. bila je zapravo zaštita Poljske od nemačke agresije, a njegova parlamentarna retorika u ime siromašnih Poljaka bila je glasna i elokventna.
Čerčil je u više navrata odbio mirovne ponude iz Nemačke 1940. i 1941., čak se suprotstavio članovima kabineta laburista protiv njegove sopstvene stranke kada su drugi konzervativci u kabinetu želeli da okončaju rat.
Kada je Hitlerov zamenik, Rudolf Hes, u maju 1941. odleteo u Englesku na samostalnu mirovnu misiju, Čerčil ga je odmah uhapsio i zadržao u blizini.
Čerčil je bio i učesnik konferencija o ratnim strategijama s Ruzveltom i Staljinom na kojima je mapirana nova podela svetske teritorije i resursa.
U ovoj podeli ratnog plena Britanija je ostala kratkih rukava, ali Čerčil nije bio zabrinut. Krajnje cinično pristajanje na predaju Poljske Staljinu nakon rata, otkrilo je još jednom licemerje negovog ratnog cilja 1939. godine: spašavanja poljske slobode.
Jedan od poslednjih Čerčilovih akata „državničke vlasti“ po nalogu Jevreja bilo je njegovo insistiranje na masovnom angloameričkog terorističkom napadu na Drezden, u februaru 1945. godine, mržnjom nadahnut akt Jevreja za osvetu nad nemačkim narodom koji je koštao života približno 200.000 muškaraca, žena i dece i bez ikakvih vojnih razloga.
U posleratnim godinama Britansko carstvo polako se gasilo, a ceo proces dezintegracije pokrenuo je Čerčil u svom bezobzirnom nepoštovanju britanskih interesa tokom sedmogodišnjeg perioda, 1938-1945, kada je služio stranim gospodarima.
Ipak, istorija prikazuje Čerčila kao velikana. Međutim, ako postoji nešto zaista izvanredno po čemu bi trebalo pamtiti Vinstona Čerčila, onda je to njegov uspeh u podizanju cene veleizdaje sa 30 srebrenjaka na 150.000 britanskih funti zaključuje analizu Vilijam Luter Pirs za williamlutherpierce.flawlesslogic.com.
Webtribune.rs
