Zlatna groznica se rasplamsala do nivoa kakav tržišta do sada nisu videla. Cena zlata je, prvi put u istoriji, preskočila prag od 5.000 dolara po unci, a nervoza koja se oseća među investitorima daleko prevazilazi uobičajene cikluse straha.
Kako piše britanski Daily Mail, ovaj skok nije samo tehnički rekord, već signal da se kapital ubrzano povlači u ono što se i dalje doživljava kao krajnje utočište.
U ponedeljak uveče, oko 18 časova po istočnoameričkom vremenu, unca zlata trgovala se po ceni od 5.004 dolara. Tokom dana cena je nakratko dodirnula i 5.100 dolara, dok je još u oktobru jedva prelazila granicu od 4.000. Za samo godinu dana, tokom aktuelnog mandata Donalda Trampa, vrednost plemenitog metala porasla je za više od 80 odsto, uz neprekidno obaranje istorijskih maksimuma.
U pozadini tog rasta stoji obnovljeni strah od dugova, inflacije i političkih odluka koje potkopavaju poverenje u tradicionalne valute. Zlato se ponovo kupuje kao takozvana „tiha luka“ — imovina koja ne zavisi od vlada, centralnih banaka i njihovih odluka. Što je veća neizvesnost, to je veća i potražnja, a samim tim i cena.
Ovakvu sliku prošle nedelje je dodatno zaoštrio Rej Dalio, milijarder i osnivač hedž fonda Bridgewater Associates. Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, upozorio je da je američki javni dug, koji je premašio 38 biliona dolara, dostigao nivo koji tera investitore da traže zaštitu.
Prema njegovim rečima, prekomerno zaduživanje države često vodi ka obezvređivanju valute ili veštačkom zadržavanju niskih kamatnih stopa — modelu koji je Donald Tramp javno podržavao.
Zlato, za razliku od valuta, u takvim okolnostima ima tendenciju da očuva vrednost. Njegove zalihe ne mogu se proširiti administrativnom odlukom, niti se mogu „štampati“. Upravo zato Dalio zlato opisuje kao osiguranje štednje, zaštitni mehanizam za bogatstvo u vremenima kada finansijski sistem pokazuje pukotine. Uz to, ističe, zlato i dalje ostaje profitabilna imovina.
Najviše pažnje, međutim, privukle su prognoze koje daleko nadilaze uobičajene okvire. Robert Kijosaki, autor knjige „Bogati otac, siromašni otac“, otvoreno je pozdravio skok iznad 5.000 dolara.
Na mreži X poručio je da je „buduća cena 27.000 dolara“, svrstavajući se među najradikalnije glasove u finansijskom svetu. Sa svojih 78 godina, Kijosaki tvrdi da ga kratkoročne oscilacije ne zanimaju, jer, kako navodi, javni dug SAD neumoljivo raste, dok kupovna moć dolara slabi.
Ipak, većina velikih banaka i tržišnih analitičara ostaje znatno opreznija. Prema njihovim ocenama, put ka ceni od 27.000 dolara zahtevao bi događaje koji daleko prevazilaze današnje inflacione strahove.
Endru Glas, osnivač kompanije Avatar Commodities, za Daily Mail je naveo konkretne scenarije koji bi, po njegovom mišljenju, mogli da poguraju zlato ka tim visinama: građanski rat u Sjedinjenim Američkim Državama, Kina preuzima Tajvan i Rusija izvodi udare na NATO.
Drugi stručnjaci smatraju da bi jedini realan okidač za takav rast bio potpuni kolaps globalnog monetarnog sistema. U tom slučaju, posledice ne bi bile ograničene samo na tržišta, već bi zahvatile samu strukturu svetske ekonomije.
Na to se nadovezuje i upozorenje Rudri Patel, više finansijske analitičarke portala GOBankingRates. Ona je za Daily Mail izjavila da bi, u scenariju u kojem zlato dostigne 27.000 dolara po unci, Sjedinjene Države verovatno morale da odustanu od sadašnjeg modela dolara. Prema njenim rečima, moguć je povratak na sistem u kojem je valuta direktno vezana za zlatne rezerve, praksu koju Amerika ne koristi još od 1971. godine.
Visoka cena zlata, međutim, ima i svoju tamniju stranu. Glas upozorava da rast vrednosti metala povlači čitav lanac problema, od krize u proizvodnji kakaa u Gani do nasilnih sukoba u Etiopiji povezanih sa ilegalnom eksploatacijom zlata. Što je zlato skuplje, to je veći broj onih koji su spremni da zanemare zakon, naročito u siromašnim regionima bez pravne zaštite i društvene stabilnosti.
Na kraju, strah se preliva i na obične ulagače. Hunter Rodes iz kompanije Atlanta Gold & Coin Buyers kaže da trenutno ne postoji gotovo nikakav otpor ni na istorijskim maksimumima. Njegovi klijenti masovno prodaju akcije i druge rizične aktive, prebacujući sredstva u zlato, koje im deluje kao poslednja sigurna opcija.
Koliko daleko ovaj talas može da ode i da li je vrh zaista daleko ispred, ostaje otvoreno pitanje — ali jedno je jasno: tržište više ne reaguje samo na brojke, već na duboko ukorenjen osećaj da se tlo pod nogama menja.
