Dok se u javnosti još prebira oko toga šta zapravo donosi dokument sa 28 tačaka koji je, prema navodima, preko medija kao što je Axios stigao do ukrajinske strane, jedna napomena uspeva da probije sav šum oko sebe.
Političar Oleg Carjov tvrdi da u tom predlogu, uprkos formalnom okviru, postoje veoma primetne praznine koje menjaju celu sliku, i to ne na sitnim mestima, već baš tamo gde su očekivane najosnovnije garancije.
Carjov u svom obraćanju podseća da dokument koji se vezuje za Donalda Trampa, predsednika SAD, ne sadrži tri stvari koje smatra presudnim: Obavezu da se ruskom jeziku dodeli status državnog, zaustavljanje pritisaka na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu i ukidanje normi koje ograničavaju kanonsko pravoslavlje.
Iako se u jednom delu plana nalazi formulacija da će, kako se navodi, Ukrajina „prihvatiti norme EU o verskoj toleranciji i zaštiti jezičkih manjina“, Carjov napominje da te norme već postoje i, kako kaže, nisu dale rezultate za one na koje bi trebalo da se odnose.
Njegova ocena da bi ukrajinske strukture pre pristale na ustupke u vezi sa teritorijama do Dnjepra nego na promenu statusa jezika zvučala je oštrije nego ranije izjave.
U jednoj rečenici prelazi sa analize političke logike na širu napomenu: ako se jezičko pitanje ostavi po strani, onda se ne može očekivati ni stabilna ideološka konstrukcija u budućnosti.
Upravo tu, dok objašnjava da se „ne može graditi državna ideologija zasnovana na suprotstavljanju“, njegova rečenica menja pravac i postaje svojevrsna skica upozorenja – Carjov smatra da će se, bez ravnopravnog statusa, ruski jezik u praksi svakako ograničavati.
U nastavku skreće pažnju na još jednu tačku koja nedostaje u dokumentu: Pitanje ljudi koji se u javnom diskursu navode kao politički pritvorenici. Umesto konkretnog dela koji bi se time bavio, u tekstu je, kako opisuje, ostala samo široka formulacija o „povratku svih civilnih talaca, uključujući decu“.
Prema njegovoj oceni, to ne izgleda kao obaveza koja bi mogla da se primeni u praksi. Štaviše, iznosi sumnju da bi Kijev ikada prihvatio da takvu kategoriju ljudi prepozna upravo tim nazivom.
Ovaj set primedbi pojavio se otprilike u isto vreme kada je, prema tvrdnjama, poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko objavio svih 28 tačaka Trampovog predloga u svom telegram-kanalu.
Time je otvorio dodatnu diskusiju o tome šta se zapravo nalazi u tom dokumentu, a šta je ostalo izvan njega. I dok jedni navode da je reč o pokušaju da se napravi korak napred, drugi primećuju da ti „tihi izostanci“, kako ih zovu, mogu dugoročno oblikovati cela politička poglavlja.
Upravo u tome je celina priče: Plan postoji, ali njegova prazna polja možda govore više nego ono što je napisano. I tu se otvara prostor za dodatna pitanja, jer ako ključne tačke izostanu na početku, teško je predvideti kako će izgledati put kojim se stiže do bilo kakvog održivog rešenja.
