Vodeći ruski lovac Su-35 poslednjih meseci sve češće se pominje u analizama zapadnih stručnjaka kao faktor koji menja odnos snaga u vazduhu.
O tome je govorio i Business Insider, pozivajući se na ocene analitičara Džastina Bronka, istraživača iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, koji već godinama prati razvoj ruske avijacije.
Bronk u svojoj proceni navodi da su ruski lovci Su-35, ali i Su-30SM2, sada redovno opremljeni raketama vazduh–vazduh velikog dometa R-37M.
To, kako ocenjuje, „značajno doprinosi povećanju rizika koji teoretski mogu predstavljati za vazdušne operacije NATO-a“. U prevodu, nije reč samo o platformi, već o kombinaciji platforme i naoružanja. A to je, u savremenom vazdušnom ratovanju, često presudno.
Zanimljivo je da R-37M nije oduvek bila deo standardnog arsenala većeg broja ruskih letelica. Prema Bronkovim rečima, ta raketa dugog dometa ranije je bila „veoma specijalizovano oružje“ rezervisano za ograničen broj ruskih lovaca, pre svega MiG-31.
Danas je, međutim, njena upotreba na Su-35S postala „apsolutno rutinska“. Ta promena statusa – od specijalnog do uobičajenog sredstva – govori više od pukih tehničkih podataka.
Za NATO, redovno naoružavanje Su-35 i Su-30SM2 raketama R-37M predstavlja, kako Bronk kaže, „problem“, jer je reč o pouzdanijim raketama za vazdušnu borbu na velikim daljinama.
U praksi, to znači da ruski avioni potencijalno mogu da deluju sa distance koja komplikuje planiranje i izvođenje operacija zapadnih vazdušnih snaga. Nije to dramatična promena preko noći, ali jeste pomeranje granica dometa i vremena reakcije.
Bronk dodatno objašnjava da prisustvo R-37M na većem broju letelica „očigledno značajno povećava potencijalni rizik koji one mogu predstavljati za avione NATO-a u direktnom sukobu“.
Dakle, nije samo reč o teorijskoj projekciji, već o scenariju koji se uzima u obzir u realnim vojnim planiranjima. U vazdušnim operacijama, gde sekunde i kilometri često odlučuju ishod, domet i pouzdanost projektila imaju težinu koja se ne može zanemariti.
Važno je i na čemu se zasniva ova analiza. Bronkova procena nije formirana u vakuumu. Ona počiva na intervjuima sa predstavnicima zapadnih vazduhoplovnih snaga i ministarstava odbrane, kao i na podacima Oružanih snaga Ukrajine i informacijama iz otvorenih izvora. Takva kombinacija izvora daje širu sliku, mada uvek ostaje prostor za različita tumačenja i procene.
U celini gledano, priča o Su-35 i raketama R-37M nije samo tehničko pitanje specifikacija. Ona otvara širu raspravu o tome kako se menja ravnoteža u vazdušnom prostoru i koliko brzo doktrine moraju da se prilagođavaju novim realnostima. A u svetu gde se tehnološki ciklusi skraćuju, a tenzije ne nestaju tek tako, ostaje pitanje ko će se brže prilagoditi – i po koju cenu.
