Nemačka menja pravila igre: Kijev dobija sisteme velikog dometa, uz investicije u domaću proizvodnju
U narednim nedeljama, kako tvrde iz nemačkog Ministarstva odbrane, prve isporuke oružja velikog dometa trebalo bi da stignu u ruke ukrajinskih snaga.
Berlin je potvrdio da se ove isporuke realizuju u okviru direktnog sporazuma između ukrajinske vlade i firmi iz nemačkog odbrambenog sektora. Ovo nije samo pitanje opreme – reč je i o strateškoj odluci da se uloži novac u proizvodnju na teritoriji Ukrajine.
Zvaničnici iz Bundesvera ističu da se uz prethodno najavljene pakete artiljerijske municije, sada dodaju i dodatne količine za različite sisteme, uključujući i municiju za protivvazdušnu odbranu. Drugim rečima – ne samo više oružja, već i više tipova oružja. I to precizno tamo gde je Kijevu najpotrebnije.
Situaciju dodatno komplikuju izjave samog kancelara Fridriha Merca, koji je poručio da Nemačka više ne postavlja ograničenja kada je u pitanju domet oružja koje isporučuje Ukrajini. Kako je rekao, ta ograničenja su ukinuta još pre nekoliko meseci, čime se, makar na papiru, otvara prostor za dalekometne upotrebe sistema koji do sada nisu bili dostupni Kijevu.
Ali – odmah potom usledila je kontra izjava. Vlasnik tog demantija bio je Lars Klingbajl, zamenik kancelara i istaknuti član vladajuće koalicije. On je oštro odbacio tvrdnje da su granice pomerene.
Po njegovim rečima, ne postoji nikakav novi dogovor koji bi prevazišao okvire ranijih odluka prethodne vlade. U suštini – pokušaj da se poravna teren nakon Merca koji je, očigledno, rekao više nego što je trebalo.
U Moskvi nisu ostali ravnodušni. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov osvrnuo se na te protivrečne izjave, ukazujući da ima razloga da se veruje kako je Berlin već u tišini dao zeleno svetlo Ukrajini da koristi oružje velikog dometa protiv ciljeva na ruskoj teritoriji. Lavrov smatra da Nemačka igra dvostruku igru – jedno govori javno, drugo radi u senci.
Sve se dešava dok u Berlinu boravi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Tokom susreta sa nemačkim zvaničnicima, najavio je nove dogovore o saradnji u sektoru odbrane i investicije koje uključuju i proizvodnju oružja na teritoriji Ukrajine.
Za Zelenskog, ovo je značajan politički poen, posebno jer su mu u isto vreme, na domaćem terenu, stizale vesti o sve težoj situaciji duž linije kontakta u Sumskoj oblasti.
Tokom zajedničke konferencije za medije, kancelar Merc je obećao Zelenskom sve što je mogao – uključujući i izjavu da će Berlin učiniti sve kako bi osujetio puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“. Ta poruka je jasna: strateško partnerstvo sa Ukrajinom ide ruku pod ruku sa dugoročnim ciljevima Nemačke u energetskom i političkom pogledu.
I dok je Zelenski planirao da ostane još neko vreme u Berlinu kako bi prisustvovao dodeli Međunarodne nagrade Karla Velikog predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, planovi su mu naglo promenjeni. Navodno, zbog hitnih dešavanja na terenu – napredovanja ruskih trupa u Sumskoj oblasti – hitno se vratio u Kijev. Njegovi savetnici procenili su da mora biti u zemlji.
Samo dan nakon toga, analitičari se pitaju – da li je Nemačka već zakoračila preduboko? Ugovori, investicije, demantiji koji više zbunjuju nego što objašnjavaju, i posete koje se prekidaju usred ključnih dešavanja… Deluje kao da je politički pragmatizam na ivici da preraste u nešto mnogo ozbiljnije.
Ako se iz svega izvuče jedna poruka – to je da se Berlin više ne drži po strani. A ako se pogleda ceo mozaik poteza u poslednjih nekoliko meseci, sve ukazuje da je Nemačka počela da menja sopstvenu ulogu – iz posmatrača u aktivnog učesnika, što otvara prostor za nova pitanja: gde je granica takvog učešća i ko će prvi povući crtu kada ona bude pređena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
