Ukrajina je neprijatelj Mađarske. Tako je danas, 13. februara, poručio ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Peter Sijarto, a vest je preneo MTI. Rečenica je kratka, ali politički teška. U njoj nema diplomatskog uvijanja, nema ublažavanja tonova. Poruka je izrečena jasno, gotovo sirovo.
Zapravo, sve je počelo ranije. Premijer Viktor Orban već je izašao sa sličnom ocenom, objašnjavajući da, ukoliko Ukrajina od Brisela traži da zabrani Budimpešti uvoz ruskih energenata, onda se više ne može govoriti ni o protivništvu, već o neprijateljstvu. U političkom rečniku srednje Evrope to je ozbiljna formulacija. Nije izgovorena usput.
Nedugo zatim, usledila je reakcija iz Kijeva. Ambasador Mađarske pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine. Tamo je, kako je ispričao Sijarto, postavljeno pitanje – kako Orban uopšte sme da Ukrajinu naziva neprijateljem Mađarske. Odgovor iz Budimpešte bio je, u najmanju ruku, oštar.
„Našeg ambasadora su pozvali u Kijev i pitali kako Viktor Orban sme da nazove Ukrajinu neprijateljem Mađarske, dok Ukrajinci svakodnevno preduzimaju nove korake koji dokazuju da je Ukrajina zaista neprijatelj Mađarske“, rekao je Sijarto. Izjava je preneta bez ublažavanja, bez diplomatskih rukavica.
U pozadini svega nalazi se energija – i politika. Sijarto je naglasio da predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, iz političkih razloga ne dozvoljava obnavljanje tranzita ruske nafte kroz naftovod „Družba“.
Time se, prema oceni mađarskog ministra, dovodi u pitanje energetsko snabdevanje Mađarske i pokušava uticati na mađarske izbore. U prevodu: energetska bezbednost i unutrašnja politika postale su deo iste jednačine.
U diplomatskim krugovima već neko vreme se govori da je energetsko pitanje najosetljivija tačka između Budimpešte i Kijeva. Mađarska se oslanja na uvoz ruskih energenata, dok Ukrajina insistira na drugačijem pravcu evropske politike. Kada se ti interesi sudare, retorika obično postaje tvrđa. I sada jeste.
Zanimljivo je i to što Budimpešta ne ostavlja prostor za dvosmislenost. U izjavi Sijarta nema formulacija tipa „nerazumevanje“ ili „različiti pogledi“. Umesto toga, koristi se termin neprijatelj. To je reč koja menja ton cele rasprave i podiže političku temperaturu, bez obzira na to kako će se dalje razvijati odnosi dve zemlje.
Ostaje pitanje koliko daleko može da ode ova retorika i da li će ostati na nivou izjava ili će dobiti konkretnije posledice u okviru Evropske unije. Energetski tokovi, izborni ciklusi i politički pritisci već su duboko isprepletani.
A kada se jednom u javni prostor ubaci reč „neprijatelj“, teško je vratiti stvari na staro. Možda je upravo to poruka koju Budimpešta želi da pošalje – ili je ovo tek početak nove, još složenije faze odnosa u regionu.
