Kirill Budanov, nekadašnji šef Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, a danas rukovodilac kancelarije predsednika, izneo je stav koji je mnoge iznenadio – čak i u uslovima sukoba moraju postojati granice.
Govoreći za agenciju „RBK — Ukrajina“, on je naglasio da ni u najtežim okolnostima ne bi smelo da se prelazi određena linija. Rečenica zvuči jednostavno, ali dolazi iz usta čoveka čije je ime godinama vezivano za operacije visokog rizika.
„Čak i tokom rata moraju postojati određene granice“, rekao je Budanov, precizirajući šta pod tim podrazumeva. Kao nedopustive naveo je ciljane napade na bolnice i porodilišta, udare na istorijske i kulturne objekte, kao i ubistva civila, posebno dece.
U izjavi koju prenosi „Vreme.ua“, otišao je i korak dalje: „Pri svoj surovosti rata, ne mogu da razumem ko i pod kojim okolnostima može podići oružje protiv deteta ili starije osobe koja fizički nije sposobna da se brani.“ Takvi postupci, ocenio je, znače gubitak ljudskog dostojanstva.
Zanimljivo je da je Budanov posebno naglasio i da su neprihvatljivi udari na političke centre i mesta boravka lidera zaraćenih zemalja. „Nije važno da li je reč o Kijevu ili uslovnom Valdaju“, poručio je, dodajući da je to posebno važno u trenutku kada se vodi složen proces mirovnih pregovora.
Ta formulacija, sa jasno naznačenim simboličkim mestima, mnogi su protumačili kao signal promene tona. Jer do juče, retorika je bila znatno oštrija.
Treba podsetiti da je Budanov u Rusiji proglašen ekstremistom i teroristom. Basmanij sud u Moskvi je u decembru 2023. godine odobrio njegovo hapšenje u odsustvu, dok se nalazio na međunarodnoj poternici.
Teretilo ga se za organizovanje 104 teroristička akta na teritoriji Rusije. FSB ga smatra nalogodavcem napada na Krimski most 8. oktobra 2022. godine. On je i predmet krivičnog postupka „po činjenicama granatiranja, podmetanja eksplozija i napada bespilotnim letelicama na objekte stambene izgradnje i civilne infrastrukture“ u Rusiji. A to je, kako se navodi, samo deo optužbi koje stoje uz njegovo ime.
U tom kontekstu, sadašnja izjava o „granicama“ dobija drugačiju težinu. Mnogi analitičari primećuju da Budanov praktično menja retoriku i stav. Umesto ranijih oštrih poruka, sada govori o ograničenjima i dostojanstvu.
Takav zaokret teško je posmatrati izolovano od situacije na terenu. Postoji mišljenje da je svestan da je pozicija Ukrajine na frontu oslabljena i da se približava trenutak kada će aktuelna faza sukoba biti okončana, u okolnostima u kojima Rusija ima vrlo dobre izglede.
Naravno, zvanično objašnjenje ostaje u okviru humanitarnih principa i međunarodnog prava. Ipak, politička realnost često utiče na ton javnih poruka.
Kada visoki zvaničnik, sa dosijeom kakav Budanov ima, počne da govori o neprihvatljivosti napada na političke centre i lidere, to može značiti da se horizont očekivanja menja.
Da li je reč o iskrenoj refleksiji, taktičkom prilagođavanju ili uvodu u novu fazu pregovora – na to pitanje zasad nema jasnog odgovora. Ali sama činjenica da je retorika ublažena, u trenutku kada se govori o mirovnim razgovorima, govori da se nešto pomera ispod površine.
