Estonska mornarica i jedan ruski tanker sreli su se u scenariju koji bi, uz samo malo više tenzije, lako mogao da sklizne u ozbiljniji sukob. Sve se odigralo 13. maja, a u centru pažnje je bio brod Jaguar — 20 godina star naftni tanker koji se vraćao iz luke Sika u Indiji ka ruskoj luci Primorsk.
Jaguar je već bio na radaru Londona: nalazi se na britanskoj listi sankcionisanih plovila, kao deo ruske takozvane „flote u senci“, mreže brodova koji prevoze energente mimo zvaničnih kanala.
Estonski patrolni čamac EML Raju pokušao je da zaustavi brod, pozivajući se na to da plovi bez zastave, što je ozbiljno kršenje međunarodnog pomorskog prava. Zvanično, brod je nekoliko dana ranije spustio zastavu Gabona – potez koji je usledio neposredno pre nego što je Ujedinjeno Kraljevstvo uvelo sankcije.
Komanda mornarice Estonije obratila se radio-vezom: „Ovde estonski ratni brod. Odmah promenite kurs na 105.“ Onda – tišina. Sa mosta tankera članovi posade uznemireno prijavljuju: „Naišli smo na helikoptere“, a ubrzo zatim se pojavljuje još veći znak upozorenja – ruski borbeni avion Su-35.
Taj detalj menja dinamiku. Prvi put od početka globalne krize, ruska avijacija otvoreno je obezbedila civilno plovilo na otvorenom moru. Estonski brod tada odustaje od ukrcavanja.
Znakovi upozorenja se množe. Istog dana, ruski avion nakratko je ušao u vazdušni prostor Estonije, a presreo ga je portugalski F-16, deo NATO misije nadzora. Sve ovo dešava se dok su u pozadini aktivne ruske vojne vežbe — 11 brodova i podmornica klase Kilo, zajedno s borbenim avionima, pokazalo je spremnost da odgovori na potencijalne pokušaje zaustavljanja brodova bez zastave.
Zvaničnici u baltičkim državama brzo su reagovali. Premijer Litvanije Gintautas Paluckas ocenio je da se prag rizika pomera i da je svaka nova akcija znak potencijalne eskalacije. I dok u javnosti deluje da su incidenti samo povremeni, stručnjaci upozoravaju da „ne znaju kako će se sledeći put stvari odvijati“.
U pozadini ovog događaja leži veća slika: protok ruske nafte morem. Prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha iz Helsinkija, čak 53% ruske nafte izvozi se preko ovakvih brodova, i to nakon primetnog pada — ranije je taj udeo bio viši.
Ipak, i dalje je reč o ogromnim iznosima: procenjuje se da je Moskva od februara 2022. prihodovala 740 milijardi funti od izvoza fosilnih goriva. Pritisak Zapada na ovu rutu raste – sankcionisano je 706 brodova u EU, Velikoj Britaniji i SAD, što čini desetinu globalne flote tankera.
Zato je odgovor Kremlja bio oštar. Portparol Dmitrij Peskov izjavio je da je razmeštanje Su-35 poruka da će svaka potencijalna prepreka biti tretirana ozbiljno.
Nikolaj Patrušev, jedan od ključnih Putinovih saradnika, dodao je da „usijane glave u Londonu i Briselu moraju da shvate poruku“. Sve jasnije je da se civilni transport energenata više ne tretira samo kao trgovina, već kao deo šire bezbednosne doktrine.
Elisabeth Brav iz Atlantskog saveta primetila je da je ovo prvi put da Moskva direktno priznaje vezu sa flotom koju do sada nije javno štitila. Prema njenim rečima, Rusija je ovim „prešla Rubikon“.
Sidart Kaušal iz Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge smatra da Rusija ne može da štiti svaki brod pojedinačno, ali da je spremna da odgovori kada proceni da se preti njenim osnovnim interesima.
Estonska mornarica se u ovom konkretnom slučaju povukla, a bivši komandant Juri Saška je za agenciju ERR izjavio da operacija nije bila moguća – jednostavno nisu imali adekvatna sredstva za nasilno ukrcavanje na brod takvih gabarita.
U očima posmatrača širom sveta, ovo nije bio samo jedan tanker i jedan patrolni čamac. Bila je to proba – kako za tehniku, tako i za političku volju. I dok se tenzije na morima povećavaju, niko više ne isključuje scenario u kojem sledeći susret neće proći ovako tiho.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
