Smatram da će se Republika Srpska konačno odvojiti od Bosne i Hercegovine, kaže Timoti Les, direktor tink-tenka Nova Evropa i bivši britanski diplomata.
– Jedan je što su Srbi ekstremno nezadovoljni zajedničkim životom, osećaju da im je bezbednost ugrožena pod politikom Sarajeva, i duboko su povređeni nametnutim odlukama, naročito tokom uprave Pedija Ešdauna, koja ih je dodatno odvojila od BiH. Drugi razlog zbog koga će se odvajanje i dogoditi je promena međunarodnog okruženja – kaže on.
Kako navodi, poslednjih dvadeset godina Zapad je imao nadmoć nad Bosnom i držao sve opcije zatvorenim, što znači da čak i ako su bosanski Srbi želeli da se distanciraju od Sarajeva, to im nije bilo dozvoljeno.
[adsenseyu1]
– Danas se Evropska unija suočava sa propadanjem i minimalnim uticajem koji ima u Bosni zbog činjenice da ne planira proširenje. Interesovanje SAD za Balkan danas pada. To stvara situaciju u kojoj bosanski Srbi imaju priliku da poguraju svoju ideju odvajanja – priča on za NIN.
Objašnjava i da je donedavno EU bila „regionalni policajac“, koji je tu odgovornost u poslednjoj deceniji preuzeo od SAD. Način na koji EU primoravala na realizaciju određenih politika tekao je s izgovorom sticanja članstva.
EU ima novca, ali nema autoritet
– Drugim rečima, EU je ovom regionu ponudila šansu da se pridruži toj organizaciji ako sahrani nacionalne frustracije. U nekom smislu je to čak i ostvareno. Predsednik (Aleksandar) Vučić radi na postizanju kompromisa sa Prištinom, umiruje bosanske Srbe, najviše zato što želi članstvo u EU. Međutim, ova faza istorije je sada gotova. EU je u stanju nepovratnog pada, pa je ponuda o članstvu povučena. EU ima malo da ponudi ovom regionu osim novca, pa samim tim nema ni autoritet – navodi Les.
Kazao je i da u vezi sa tim postoji rizik od konflikta, „naročito u Bosni, gde su emocije veoma intenzivne“. Kazao je i da ne veruje da će promena granica u jednom mestu „povući nogu“ za ostale zemlje.
– U suprotnom bi 2008. godine Republika Srpska proglasila nezavisnost, nakon što je to učinilo Kosovo – kaže.
On se osvrnuo i na aktuelnu situaciju u EU, za koju kaže da „liči na poslednje dane Jugoslavije, gde je svako mogao da vidi da problem postoji i da je toj zemlji potrebna reforma, ali niko ni sa kim nije mogao da se složi kako država treba da se reformiše“.
Članstvo u EU nije realističan cilj
– Stvarno članstvo u EU nije realističan cilj, jer je kriza u EU svakog dana sve očiglednija – kaže on, i navodi da, kako se kriza u EU produbljuje, „Srbija se mora usredsrediti na sebe“.
Po njemu, to znači ojačavanje institucija, ekonomije, izgradnju diplomatskih odnosa, ne samo sa SAD, već i sa Rusijom, Kinom, Turskom, kao i ponovno upostavljanje kao ključne države u ovom delu Evrope….
– Pretpostavljam da će se kao deo tog procesa Srbija ponovo fokusirati na uspavani cilj ujedinjenja različitih teritorija naseljenih Srbima u regionu – priča Les.
Nisam za podelu, podržavam stabilnost
Kazao je i da je utisak da se događaji između Beograda i Prištine ubrzavaju, „ali ne zbog američkog fokusa, već zbog njegovog nedostatka“. Intervencije SAD su nespretne, njeno angažovanje je slabo, i cilj je „jednostavno završiti posao“.
Naveo je i da je za njega „ključ“ da se status Kosova reši da bi i Srbija i Kosovo mogli da se razvijaju kao normalne države. Bivši britanski diplomata kaže i da ne zagovara podelu, već da podržava stabilnost.
SPIN PO ZADATKU: Kosovo je izgubljeno, Srbija da spasava šta može
„Kosovo je za Srbiju izgubljeno. Ona treba da pokuša da spasi što više može, a ako se Priština i Beograd ne dogovore o zajedničkom rešenju, može doći do nametanja unilateralnog rešenja jedne strane drugoj“, kaže istraživač na Geopolitičkom forumu Kembridž univerziteta i bivši diplomata na Balkanu Timoti Les.
– Albanci žele rešenje svog statusa, oni će tražiti završetak ovog procesa i Srbija mora da spasi maksimalno što može – ocenio je Les na međunarodnoj konferenciji „EU i Balkan: Povratak realpoltike“ koja se održava u Media centru.
On smatra da ovdašnji političari traba da prepoznaju pravac u kome se kreće situacija i donositi odluke koje bi sprečile rat, i ističe da Zapad treba da izvrši veći uticaj na Beograd i Prištinu da se dođe do rešenja.
– Ukoliko dve strane ne dođu do kompromisnog rešenja, doći će do nametanja unilateralnog rešenja jedne strane drugoj, što može voditi ili do toga da Albanci proteraju Srbe sa severa Kosova ili da Srbija anektira sever Kosova – naveo je on.
Kaže i da je optimista, i da ne veruje da će doći do rata.
– Vučić i Dačić pokušavaju da nađu rešenje, problem je što Haradinej sprečava Tačija da dođe do rešenja kroz pregovore. Srbija će na kraju ovog procesa priznati Kosovo – rekao je Les.
On je, inače, 10 godina radio u Britanskom birou za spoljne poslove i Komonvelt kao politički sekretar u Skoplju, bio je šef biroa Ambasade Velike Britanje u Banjaluci i šef Odeljenja za investicije Evropske unije u Londonu, pa naglašava da je uzrok konflikta na Balkanu neusklađenost između političkih i fizičkih granica.
On objašnjava da su države Zapadnog Balkana zaustavljene u procesu završetka izgradnje svojih nacionalnih država, pa se tako manjine danas osećaju zarobljenima u tuđim zemljama.
– Ljudi u regionu imaju aspiracije da završe svoje nacionalne države i pitanje je da li Zapad treba da nastavi sa svojom politikom proširenja EU koja je pokazala neuspešom, ili da dozvoli balkanskim državama da uspešno završe proces svojih nacionalnih država i podstaći postepenu tranziciju sa većim sistemom autonomije – rekao je Les.
– Jedna od opcija bi bila, kako kaže, nova mirovna konferencija, ali uz uključenje svih aktera, na kojoj bi se razmatrale granice, a kao primer postepene tranzicije naveo je Makedoniju koja bi dala veću samoupravu Albancima, odnosno da deo većinski naseljen albanskim življem postane samoodrživiji i da se kroz pet do 10 godina priključi Albaniji, kao i da ako hercegovački Hrvati žele da se odvoje treba da krenu u debatu sa Sarajevom.
Na pitanje da li ga plaši da bi ta fleksibilnost granica na Balkanu mogla da otvori Pandorinu kutiju u drugim delovima Evrope, Les je uzvratio pitanjem: Da li zaista mislite da su evropske granice fiksirane?
On je primetio da u Irskoj ili Španiji nema aktivnih separatističkih pokreta kao u Bosni ili na Kosovu, i naglasio da je Bosna neodrživa i da treba ići ka razumnom rešenju.
[adsenseyu4]
Nije želeo da se izjašnjava o eventualnim novim granicama Bosne i Hercegovine, ali je na pitanje šta bi ušlo u okvir velike Srbije, rekao da bi to bila zemlja u kojoj se trenutno nalazimo, sever Kosova, Republika Srpska uz donekle izmenjene granice i možda Crna Gora, mada bi Crnogorci nastojali da sačuvaju svoju nezavisnost.
On je takođe naveo da Zapad gubi volju da oblikuje razvoj Balkana, a jedan od razloga jeste kriza u EU, koja će se najverovatnije samo pogoršavati.
- Moja očekivanja su da krhka evropska zona neće preživeti sledeću krizu i to će voditi slomu EU. S druge strane, SAD i dalje promovišu svoje ideje na Balkanu, ali dani kada su oni investirali ovde su prošli, pojavili su se za njih mnogo važniji delovi sveta od Balkana – rekao je Les.
Politikolog i savetnik iz oblasti međunarodnih odnosa, dugogodišnji član Fridrih Ebert fondacije Vinfrid Fajt smatra da je nakon Bregzita potrebna nova struktura EU i da Evropska unija u stanju u kome je danas ne može da primi nove članice, te da se ne treba igrati sa očekivanjima ljudi u regionu Zapadnog Balkana.
– Nisam siguran da će Evropska unija postojati za 10 godina. Možda u formi koncentričnih krugova, gde bi u središtu bile Francuska, Nemačka, možda bi im se pridružila Poljska – rekao je Fajt.
O interesu SAD na Balkanu, nije imao precizan odgovor.
– Ne znamo šta Tramp hoće, i nisam siguran koji je njihov interes ovde. Mislim da je njihov najveći interes onaj koji se tiče Rusije – dodao je Fajt, ogradivši se da nije ekspert za Jugoistočnu Evropu.
Među ključnim igračima na Zapadnom Balkanu vidi EU, Rusiju, Tursku i sve više Kinu, mada smatra da je EU slab globalni igrač i da nije u poziciji da ostvari veliki uticaj u Jugoistočnoj Evropi.
Naglašava da je stabilnost ključ za bezbednost i kao jedan od koraka ka tome vidi ograničenje proširenja NATO-a, kao i novu bezdenostu arhitekturu koja bi sprečila sukob između pomenutih igrača, a ne isključuje ni mogućnost veće integracije izlaskom Velike Britanije iz EU.
