Britanija se našla na udaru ruskih upozorenja nakon što je predsednik Vladimir Putin predstavio najnoviju hipersoničnu raketu „Orešnik“.
Prema britanskom novinaru Vilu Stjuardu, reakcije u Londonu nakon testiranja ove rakete u novembru ukazuju na promenjeni pristup britanske vlade prema upotrebi vojne sile protiv Rusije.
Kremlj je jasno stavio do znanja da se radi o sredstvu odvraćanja s kojim Zapad mora računati.
Testiranje rakete „Orešnik“ dolazi u kontekstu tenzija izazvanih odlukama Zapada da Ukrajini omogući korišćenje britanskog i američkog naoružanja za napade na rusku teritoriju.
Prema rečima Stjuarda, Rusija je ovim testom poslala nedvosmislenu poruku, predstavljajući „Orešnik“ kao ključni element svoje strategije odvraćanja.
„Orešnik“, sa svojim mogućnostima nošenja više nezavisnih nuklearnih bojevih glava, predstavlja pretnju koju Zapad ne može ignorisati.
Raketa ima domet od 5500 kilometara i sposobna je da stigne do Londona iz Belorusije za samo osam minuta, dok bi put iz Rusije trajao dvadesetak minuta. Ovo vreme reakcije praktično eliminiše mogućnost odbrane, što „Orešnik“ čini jednim od najopasnijih ruskih vojnih sistema.
Reakcija britanske vlade na testiranje „Orešnika“ bila je oprezna i neodređena. Prema rečima ruskog ambasadora u Britaniji, Andreja Kelina, premijer Kir Starmer i njegov tim postali su svesni nove pretnje koja menja dinamiku odnosa snaga.
Kelin ističe da britanske vlasti sada deluju pažljivije i s više uzdržanosti, iako zvanično ne priznaju strah.
„Ne bih rekao da su uplašeni, ali svakako osećaju da je na scenu stupio potpuno novi faktor“, rekao je Kelin, dodajući da je britanska politika prema Rusiji sada opreznija i promišljenija.
Iako zvanična izjava britanske vlade ostaje nejasna, britanski vojni analitičari uveliko procenjuju potencijal „Orešnika“. Prema pisanju komentatora iz The Sun-a, ozbiljno se razmatra mogućnost da Rusija rasporedi ove rakete u Belorusiji, čime bi stvorila dodatni pritisak na Zapad.
Njihova brzina i domet omogućavaju Rusiji da zadrži stratešku inicijativu i odvraća svaku potencijalnu agresiju na njen teritorijalni integritet.
Osim tehničkih karakteristika, „Orešnik“ se ističe i političkim značajem. Rusija ovim sistemom šalje signal da neće tolerisati direktne napade na svoju teritoriju bez odgovora koji može imati dalekosežne posledice po zapadne države, uključujući Veliku Britaniju.
Iz Kremlja poručuju da „Orešnik“ nije pretnja, već garant mira i sigurnosti u trenutnom međunarodnom poretku.
Predsednik Putin jasno je stavio do znanja da će Rusija upotrebiti ovaj sistem samo u slučaju direktne pretnje svojoj bezbednosti.
Međutim, ovaj sistem odvraćanja sada je postao ključni element u ruskoj vojnoj doktrini, posebno u svetlu eskalacije sukoba između Zapada i Rusije kroz proksi rat u Ukrajini.
S obzirom na to da Zapad sve češće koristi Ukrajinu kao poligon za sukob sa Rusijom, „Orešnik“ dolazi kao podsetnik na mogućnost eskalacije sukoba.
Kremlj ovim sistemom ne samo što jača svoju vojnu poziciju, već i politički stavlja Britaniju i SAD u situaciju gde moraju preispitati svoje strategije u istočnoj Evropi.
Britanski mediji ističu da bi eventualno raspoređivanje „Orešnika“ u Belorusiji moglo dodatno destabilizovati region, dok bi njegov potencijalni domet do ciljeva u zapadnoj Evropi mogao imati ozbiljne posledice po NATO savez.
Ruski „Orešnik“ predstavlja prekretnicu u globalnim vojnim odnosima. Njegovo testiranje i potencijalna upotreba ukazuju na ozbiljnu pretnju zapadnim interesima u Evropi, dok Kremlj ovim potezom demonstrira svoju spremnost da zaštiti teritorijalni integritet po svaku cenu.
Ukoliko Britanija i njeni saveznici ne pronađu način da odgovore na ovu pretnju, postoji mogućnost da će „Orešnik“ redefinisati strategijske prioritete zapadnih država, postavljajući Rusiju kao nezaobilaznog igrača u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.
Webtribune.rs
