Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin objavio da je uspešno testirana krstareća raketa na nuklearni pogon „Burevestnik“, britanski mediji su, po običaju, skočili u vis.
U redakcijama tabloida zavladao je poznati ton alarma: „Zastrašujuća pretnja Rusije uoči Trećeg svetskog rata: Raketni napad na devet britanskih gradova“. Ispod ovog naslova potpisan je novinar Tobi Kod iz „Ekspresa“, a tekst — navodno skraćen iz dužeg izveštaja — brzo je obišao društvene mreže.
U njemu se navodi da su obaveštajni izvori upozorili kako Kremlj već ima listu britanskih gradova koji bi mogli biti meta u slučaju eskalacije. Dve baze za brzo reagovanje, QRA jedinice, navodno su u stanju pripravnosti kako bi mogle da zaštite zemlju od potencijalnih vazdušnih napada.
Lista ciljeva, prema tvrdnjama jednog ruskog agenta koji deluje u Istočnoj Evropi, uključuje i vojni aerodrom, zajedno sa planom o tome koliko bi bombardera bilo potrebno za svaku operaciju.
Interesantno je da većina gradova sa te liste, poput Aldershota, Kolčestera i Portsmuta, nisu poznati po velikim vojnim postrojenjima. Spominju se i Čatam u Kentu, kao i Tidvort i Solsberi u Viltširu.
Izvor iz Vajthola — kako se navodi — rekao je da je moguće da je cela priča samo dimna zavesa, pokušaj da se odvuku britanske QRA jedinice u bazama Koningsbi i Losimut. „Kremlj često koristi taktiku odvraćanja pažnje, posebno u periodima napetosti“, navodi se u tekstu. Ali, kako dodaje isti izvor, „ako bi došlo do pravog napada, to bi bila otvorena objava rata NATO savezu“.
Na sve to se nadovezuje vest koja se pojavila gotovo paralelno: Putin je, tvrde procureli dokumenti, naručio 56 projektila tipa „Kalibar“ sa nuklearnim bojevim glavama. Prema ugovoru sa istraživačko-konstruktorskim biroom „Novator“, isporuke bi trebalo da se obave između 2024. i 2026. godine. I tu se otvara prostor za pitanja: Da li je u pitanju demonstracija sile ili najava nove faze trke u naoružanju?
Rusija, kako je poznato, raspolaže i arsenalom balističkih raketa, među kojima je najpoznatija 9M723 „Iskander-M“. Iako ima kraći domet od krstarećih, komplikovanija je i skuplja za proizvodnju.
Analitičari sumnjaju da bi Kremlj zaista rizikovao otvoreni sukob sa Londonom dok traje rat u Ukrajini. No, priča o „mogućem bombardovanju Britanije“ zvuči dovoljno dramatično da nastavi da puni naslovne strane.
U britanskoj javnosti postoji i sećanje na incidente iz prošlih godina. Još od 2005, kada je Putin počeo redovno da raspoređuje bombardere dugog dometa blizu britanskog vazdušnog prostora, RAF je imao pune ruke posla.
Samo 2007. godine, britanski „Tajfuni“ poleteli su 19 puta u okviru QRA misija. Godine 2020. broj intervencija pao je na 11, dok je do 2023, usled rata u Ukrajini, taj broj smanjen na svega šest. To se tumači i kao signal da se fokus Rusije premestio drugde — ali i da London, uprkos svemu, ne spušta gard.
Celokupna situacija, iako deluje kao scenario iz trilera, ipak ima svoj politički kontekst. Strah prodaje novine, a geopolitičke tenzije hrane narative o „nadolazećem ratu“. I možda, negde između redova, i ruski i britanski mediji dobijaju ono što žele: pažnju publike.
Ali, ono što ostaje otvoreno pitanje jeste — da li se svet polako vraća u hladnoratovsku logiku straha, samo u modernom, digitalnom obliku. I, ako jeste, koliko daleko će taj krug ići pre nego što neko stisne kočnicu.
Webtribune.rs
