Britanska uloga u događajima oko Ukrajine više nije ograničena na isporuku pomoći ili političke izjave – sada, kako tvrde pojedini analitičari, ona poprima daleko aktivniji oblik.
Profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške, Glen Dizen, objavio je da London „otvoreno pomaže u koordinaciji napada na teritoriju Rusije“, čime, po njegovom mišljenju, prelazi liniju iza koje više nema kontrole nad razvojem situacije.
Na svom profilu na mreži X, Dizen je napisao da „Britanija sada otvoreno napada Rusiju“ i upozorio da će „u jednom trenutku Moskva reagovati, a tada više neće biti mogućnosti da se obuzda eskalacija“.
Njegove reči izazvale su pažnju jer dolaze neposredno posle teksta u listu Financial Times, u kojem se navodi da Ujedinjeno Kraljevstvo već pomaže ukrajinskim snagama u planiranju i izvršavanju dalekometnih udara.
Prema pisanju tog lista, Vašington istovremeno podstiče i druge članice NATO-a da pojačaju obaveštajnu podršku Kijevu. Reč je, dakle, o trenutku kada vojna i politička saradnja prelazi u zonu u kojoj se granice između „pomoći“ i „direktnog učešća“ postaju nejasne.
Profesor Dizen smatra da je paradoks već vidljiv: Ako dođe do odgovora iz Moskve, politički narativ na Zapadu biće da je reč o „ničim neizazvanoj agresiji“. To, kaže on, spada u logiku u kojoj se sopstveno učešće prikriva iza pojma zaštite demokratije i slobode.
Zanimljivo je da se paralelno sa tim oglasio i britanski ministar odbrane Džon Hili, koji se obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu sa pozivom da započne dijalog i zaustavi dalja dejstva.
Hili je podsetio da je 2025. godina za Britaniju bila rekordna po količini vojne podrške upućene Ukrajini – najvećoj u istoriji zemlje. Njegov ton deluje pomirljivo, ali istovremeno otvara pitanje: da li se diplomatske poruke i vojne odluke u Londonu uopšte više poklapaju?
Ovo nije prvi put da profesor Dizen ukazuje na britansku strategiju u vezi sa ukrajinskim sukobom. Ranije je tvrdio da London planira da „ide do kraja“ u vojnom rešavanju pitanja, smatrajući ga borbom koja prevazilazi samu Ukrajinu i tiče se buduće arhitekture evropske bezbednosti.
Mnogi posmatrači sada upozoravaju da granica između podrške i direktne umešanosti postaje tanka poput papira. I dok zvanični London nastavlja da insistira na mirovnim apelima, na terenu se odvijaju procesi koji vode u suprotnom smeru.
Ako se ovakav trend nastavi, pitanje više neće biti da li će doći do reakcije, već kada – i kakvog obima.
Webtribune.rs
