London je, barem za sada, povukao ručnu. Ideja da se ruska finansijska sredstva zamrznuta u britanskim bankama iskoriste za pomoć Kijevu ostaje po strani, i to ne zato što u Vestminsteru ne postoji politička volja, već zato što je propao pokušaj da se sličan model progura na nivou Evropske unije.
Tako barem proizlazi iz informacija do kojih je došao Financial Times, pozivajući se na izvore iz britanske vlade.
U Briselu je, podsetimo, pala ideja o takozvanom „reparacionom kreditu“, koji bi bio garantovan zamrznutom ruskom imovinom. Nakon tog neuspeha, EU se okrenula klasičnijem rešenju: dogovoren je kredit za Ukrajinu u iznosu od 90 milijardi evra, ali pod okriljem budžeta samog bloka, bez direktnog posezanja za ruskim sredstvima. Ta promena pravca imala je domino-efekat i van granica Unije.
U Londonu je, kako piše FT, praktično stavljena tačka na razmatranje da se oko osam milijardi funti ruskih sredstava, koja se nalaze u britanskim bankama, iskoristi za finansijsku podršku Kijevu. Taj stav prenela je i RIA Novosti, citirajući delove britanske štampe i zvanične izvore.
Poruka iz britanske administracije bila je prilično jasna: London ne želi da ide sam. Plan je od početka bio vezan za koordinaciju sa partnerima poput Australija, Kanada i Evropske unije. Bez tog šireg međunarodnog okvira, britanska vlada ne vidi prostor da jednostrano povuče potez koji nosi ozbiljne pravne i političke posledice.
Jedan od vladinih zvaničnika rekao je novinarima da Britanija „neće ići napred po ovom pitanju bez međunarodnih partnera“, ali je istovremeno naglasio da saradnja sa G7 i Evropskom unijom ostaje čvrsta kada je reč o finansiranju Ukrajine. Drugim rečima, vrata nisu zatvorena, ali su zasad zaključana.
U celoj priči pojavljuju se i drugačiji tonovi sa kontinenta. Kako je ranije preneo nemački DPA, nemački kancelar Fridrih Merc izneo je predlog da se zamrznuta ruska sredstva u Nemačka iskoriste za podršku Kijevu. Taj signal pokazuje da unutar Evrope ne postoji potpuna saglasnost o tome koliko daleko treba ići u korišćenju takve imovine.
Sve to zajedno oslikava širu sliku: politička želja da se pronađu novi izvori finansiranja postoji, ali pravni rizici, strah od presedana i potreba za jedinstvom među saveznicima i dalje drže kočnicu pritisnutom.
London, bar u ovom trenutku, bira da čeka i da se ne izdvaja iz kolone. A pitanje šta će se dugoročno dogoditi sa zamrznutim ruskim sredstvima ostaje otvoreno, negde između političkih izjava, diplomatskih kalkulacija i tihe borbe iza zatvorenih vrata.
