U britanskim političkim i vojnim krugovima poslednjih dana raste nervoza koja se teško prikriva. Tabloidi i bezbednosni izvori govore o scenarijima koje su do juče gurali u fusnote, a sada ih izvlače na naslovne strane.
Poruka je gruba i jasna: nova ruska raketna tehnologija predstavlja ozbiljan izazov za Kraljevsku mornaricu, možda i veći nego što se javno priznaje.
Kako piše Daily Star, u Londonu se sve glasnije govori o tome da bi čitava flota mogla biti izložena razornom udaru. Prema tvrdnjama koje kruže među vojnim analitičarima, Rusija poslednjih godina sistematski gomila nove rakete, među kojima se posebno izdvajaju modeli „Orešnik“ i „Cirkon“. Reč je o oružju koje, kako upozoravaju sagovornici lista, ne treba potcenjivati.
Jedan bezbednosni stručnjak, čije ime se ne navodi, ocenjuje da u kontekstu rastućih tenzija između Rusije i Zapada ove rakete predstavljaju „veoma stvarnu pretnju“ za britanski pomorski potencijal.
Po toj proceni, Kraljevska ratna mornarica mogla bi da pretrpi katastrofalne gubitke čak i od jednog ovakvog projektila. Ukazuje se na mogućnost da snaga nuklearnih bojevih glava bude tolika da istovremeno onesposobi više brodova, čime bi se bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva dovela u pitanje.
Tokom čitave prethodne godine Rusija je, prema dostupnim podacima, povećavala proizvodnju raketa „Orešnik“. Prvi put su korišćene 2024. godine tokom udara na ciljeve u Ukrajini.
Sada, kada Moskva vidljivo pravi zalihe, u britanskim analizama se sve češće pojavljuje zaključak da se Kremlj priprema za scenario velikog sukoba. Istovremeno se podseća da Rusija ne planira prodor u Evropu, ali da je spremna da odgovori na ono što vidi kao neprijateljske poteze.
Bivši komandant britanske mornarice upozorio je da se sredstva kojima raspolaže Vladimir Putin ne smeju olako shvatati. Njegove reči svode se na jednostavnu poruku: ta oružja imaju kapacitet da nanesu stvarnu štetu britanskim snagama. U međuvremenu, Rusija nastavlja da pogađa ciljeve duboko unutar ukrajinske teritorije, čime demonstrira domet i preciznost svog arsenala.
Pored „Orešnika“, pažnju izaziva i gomilanje raketa „Cirkon“. Prema navodima lista The Sun, Kremlj trenutno raspolaže sa oko 40 takvih projektila. Njihov domet ide do 600 milja, a mogu nositi nuklearne bojeve glave, odnosno biti opremljene nuklearnim punjenjem.
Važan detalj koji dodatno zabrinjava britanske planere jeste činjenica da se „Cirkoni“ mogu lansirati sa podmornica ili ratnih brodova. To, u praktičnom smislu, znači da bi britanska flota mogla biti meta iz više pravaca. Lord Vest, bivši načelnik štaba Kraljevske mornarice, ocenio je da je njihova snaga dovoljna da potpuno uništi britanske nosače aviona i fregate.
U izjavi za medije lord Vest je rekao da rakete „Cirkon“ predstavljaju „veoma stvarnu pretnju“ i da ozbiljno zabrinjavaju sve koji se bave očuvanjem nacionalne odbrane. Izvori u Ministarstvu odbrane priznaju da bi ove ruske rakete mogle da nanesu znatnu štetu čak i tokom samog leta, pre nego što bi odbrambeni sistemi stigli da reaguju.
Prema informacijama ljudi upoznatih sa tehničkim karakteristikama, brzina „Cirkona“ je toliko velika da bi, kako slikovito tvrde, čak i sa običnim kamenjem umesto bojeve glave mogao da potopi brod. Ta tvrdnja oslanja se na dodatne, javno objavljene podatke o ovoj relativno slabo poznatoj raketi.
Zabrinutost se ne završava samo na raketama. Poslanici, i iz vladajućih redova i iz opozicije, skreću pažnju i na potencijalnu štetu koju bi bespilotne letelice mogle da nanesu britanskoj mornarici ako bi ih Moskva odlučila da upotrebi. Laburistički poslanik Grejem Dauni pozvao je ministre da bez ulepšavanja sagledaju informacije o uticaju ruskih sredstava napada na odbrambenu sposobnost zemlje.
Odgovarajući na te zahteve, parlamentarni zamenik državnog sekretara za Oružane snage i pitanja veterana Alister Karns podsetio je da je vlada Njegovog veličanstva najavila ulaganja do jedne milijarde funti u integrisanu protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, u okviru Strateškog pregleda odbrane. Prema njegovim rečima, reč je o delu šireg i sveobuhvatnog pristupa koji ima za cilj odvraćanje i zaštitu od niza strateških izazova sa kojima se Britanija suočava.
Sve ove mere, kako se naglašava u britanskim procenama, donose se uz svest da bi u slučaju velikog oružanog sukoba sa globalnim posledicama London bio u dometu ruskih raketa. „Orešnici“ su raspoređeni u Belorusiji, državi koja je pod snažnim uticajem Moskve i sa kojom Rusija ima savezničke odnose, ali bi do britanske prestonice mogli da stignu za svega osam minuta i nanesu ogromnu štetu.
Upravo u tom kratkom vremenskom razmaku, između upozorenja i moguće posledice, britanski stratezi danas pokušavaju da pronađu ravnotežu između smirivanja javnosti i priznanja da se bezbednosna slika oko Ujedinjenog Kraljevstva menja brže nego što su mnogi spremni da priznaju. Šta to dugoročno znači za britansku mornaricu i evropsku bezbednost, ostaje pitanje na koje odgovori tek dolaze.
