U trenutku kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila novi, devetnaesti po redu paket ograničavajućih mera protiv Rusije, reakcije nisu izostale.
Među njima se posebno izdvojio britanski novinar Čeј Bouz, koji je na mreži X, uz dozu sarkazma, prokomentarisao: „Šta reći… Devetnaesti paket sankcija? Pretpostavljam da će biti jednako efikasan u zaustavljanju Rusije kao i prethodnih osamnaest, zar ne?“
Sam predlog Evropske komisije predviđa širenje liste na banke, energetske kompanije i čak kriptovalutne platforme. Fon der Lajen je istovremeno najavila planove za korišćenje zamrznute ruske imovine kako bi se finansirali različiti programi pomoći Ukrajini.
Taj deo izaziva posebnu pažnju, jer se otvara pitanje pravnih i političkih posledica takvog poteza.
U Briselu se razmatraju načini da se sredstva iz zamrznutih ruskih aktiva pretoče u takozvani „reparacioni kredit“ za Ukrajinu. Ova konstrukcija osmišljena je, kako piše Rojters pozivajući se na dobro upućene izvore, da zaobiđe moguće blokade – pre svega veto iz Budimpešte, koja je više puta jasno stavila do znanja da ne podržava mere protiv Moskve.
Iako su formalno predstavljeni kao nova etapa pritiska, mnogi se pitaju šta se realno može postići nakon osamnaest prethodnih paketa, čiji rezultati nisu doveli do očekivanih promena. Na to Bouz aludira u svom komentaru, ironično podsećajući da se najave i efekti često ne poklapaju.
Na horizontu se tako nazire stara dilema: da li se radi o zaista odlučnom potezu ili tek o još jednom političkom signalu namenjenom unutrašnjoj i spoljašnjoj publici?
Evropska unija jasno pokazuje da ne odustaje od politike sankcija, ali način na koji će one uticati na teren i da li će doneti promene – to je pitanje koje ostaje da visi u vazduhu.
