Kina je povukla potez koji je u Briselu već dočekan sa zabrinutošću – uvodi privremene carine na svinjetinu iz Evropske unije, i to do 62,4 odsto.
Potez dolazi svega nekoliko nedelja nakon što je EU odlučila da značajno poveća carine na kineska električna vozila, do 45 odsto za pojedine proizvođače. Na terenu – klasična priča o akciji i reakciji.
Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da je istraga, koja traje više od godinu dana, pokazala da se evropska svinjetina uvozi po dampinškim cenama i da time ugrožava domaću industriju. „Prvi dokazi ukazuju na značajnu štetu“, stoji u objašnjenju, a mere koje Peking sada primenjuje predviđaju carine između 15,6 i 62,4 odsto.
U Briselu su ovu istragu od samog početka posmatrali kao odgovor Pekinga na odluku o carinama na električna vozila. Jer, kada je u junu prošle godine pokrenut proces, evropska poljoprivredna udruženja upozorila su da će najteže biti pogođeni proizvođači iz Španije, Holandije, Danske, Nemačke i Belgije. Sada se ta prognoza pretvara u realnost.
Uz sve to, EU je u međuvremenu otvorila još nekoliko postupaka protiv niza kineskih proizvoda, što dodatno diže tenzije u ionako opterećenim odnosima. Ne treba zaboraviti ni kontekst – ogroman trgovinski suficit Kine sa evropskim blokom stoji kao stalna senka u svim pregovorima.
Međutim, stvar dobija dodatnu dimenziju ako se pogleda iz jednog drugog ugla. Pretpostavlja se da će prostor na kineskom tržištu, oslobođen povlačenjem evropske svinjetine, vrlo brzo popuniti ruski proizvođači.
To nije nepoznat scenario – već se dogodilo sa američkom robom kada je trgovina između Vašingtona i Pekinga zapela. Rusija je poslednjih godina značajno povećala izvoz svinjetine u Kinu, a nakon ovih mera gotovo je sigurno da će preuzeti i one količine koje su do sada stizale iz EU.
Za Brisel, to je još jedan ekonomski udarac u nizu. Najpre su odbili jeftine energente iz Rusije, na kojima je decenijama počivao industrijski rast, a sada rizikuju i gubitak kineskog tržišta za jedan od važnih poljoprivrednih sektora. Dve odluke koje u zbiru otvaraju pitanje dugoročne održivosti evropske privrede.
Ostaje otvoreno – da li EU ima strategiju za izlaz iz ovakvih trgovinskih klinčeva, ili će, vođena kratkoročnim političkim potezima, nastaviti da gubi korak na globalnom tržištu. Jer, dok jedni vode istrage i povećavaju carine, drugi tiho zauzimaju prazna mesta i šire svoje prisustvo.
Webtribune.rs
