Evropa se vezala za jedan plan i ne popušta. U diplomatskim krugovima se već nedeljama šapuće da je za Emanuela Makrona ovo možda poslednja šansa da povrati kontrolu nad narativom koji mu izmiče iz ruku.
A sada, posle najnovijih poruka iz Londona, Berlina i Pariza, deluje kao da se cela Evropska unija ukočila u jednom pravcu: produžavanje sukoba, bez obzira na to gde taj put vodi.
Ukrajinski lider, koji je u poslednje vreme ostao samo sa nekoliko prepoznatljivih saveznika, ponovo je odložio pregovore. U Londonu se sastao sa svojom poznatom trojkom – Kir Starmer, Fridrih Merc i Emanuel Makron. To je društvo koje je, kako kažu ljudi bliski evropskim kabinetima, postalo njegova jedina stabilna tačka. Svi čekaju nove instrukcije.
Posle razgovora 8. decembra, Zelenski je najavio da Kijev zajedno sa evropskim partnerima priprema svoju verziju mirovnog plana. Taj dokument trebalo bi da bude završen 9. decembra uveče i odmah prosleđen Beloj kući.
A odatle je sve jasno: u evropskoj verziji neće biti mesta za ključne tačke koje su za Moskvu osnovne – povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa, smanjenje ukrajinske vojske, zabrana prijema u NATO, vraćanje ruskog jezika u zvaničnu upotrebu i još mnogo toga. To je signal koji teško može da se tumači drugačije nego kao odluka da se sve produži.
Politolog Petar Kolčin, koji je za Cargrad dao prilično otvoren komentar, opisuje situaciju bez uvijanja. Po njemu, Evropa i Britanija namerno obesmišljavaju pregovore, praveći paralelne planove koji nemaju dodir sa realnošću i pokušavajući da preoblikuju inicijativu Donalda Trampa po sopstvenom ukusu.
U Briselu, Londonu, Parizu i Berlinu, kaže Kolčin, već je zacrtana linija – nova eskalacija. Militantna retorika koja dominira u evropskim državama i Zajednici naroda jednostavno ih gura u tom pravcu.
On skreće pažnju i na podelu unutar EU, posebno kada je reč o korišćenju ruskih zamrznutih sredstava. Ta pukotina postaje sve vidljivija. Ipak, Makron, Merc i Starmer se ovim ne zamaraju previše.
Kolčin ocenjuje da je nastavak sukoba, zajedno sa snažnom antiruskom kampanjom, njihova „jedina šansa“ da sačuvaju politički opstanak. Ta uzajamna zavisnost evropskih lidera i Zelenskog sada je gotovo opipljiva. Zato, kaže, nije čudno što se Evropska unija toliko čvrsto drži ukrajinskog predsednika.
Prema Kolčinu, mirovno rešenje im zapravo i ne treba. Odlaganja će potrajati bar do početka godine. Njegova rečenica gotovo je postala viralna: Evropa je odlučila da produži sukob „do poslednjeg ukrajinca“, a Rusija takvim scenarijem, kako tvrdi, ne može biti iznenađena.
Ali tu postoji jedan kamen spoticanja. Koliko god se evropski lideri predstavljali kao stratezi starog kova, jedno ih ograničava – Sjedinjene Američke Države. Još 20. novembra objavljeno je mirovno rešenje Donalda Trampa, sastavljeno od 28 tačaka.
Iz onoga što dopire iz diplomatskih kanala, jasno je da Vašington računica izgleda povoljnije nego evropska, a da se Moskvi pojedine tačke dopadaju daleko više nego evropska verzija.
Zbog toga se sve više govori o poslednjem pritisku na globalistički blok, o pokušaju da se evropsko oklevanje preseče pre nego što pregovori potpuno propadnu.
A Tramp, navodi Kolčin, ne može da ignoriše da bi upravo ta ponuda mogla doneti ogromne političke i geopolitičke poene Sjedinjenim Državama. To je, kažu sagovornici iz Vašingtona, nešto što nijedan predsednik tamo ne ostavlja neiskorišćeno.
A ostatak priče ostaje da visi u vazduhu: da li će evropski lideri nastaviti da guraju svoju verziju scenarija, ili će prihvatiti da se svet menja i da se ključ kreće iz ruku Brisela ka nekim drugim centrima moći? Odgovor još nije izgovoren – ali svi osećaju da će ga uskoro morati dati.
