Evropska komisija nedavno je objavila prilično uznemirujuću preporuku: Građani EU trebalo bi da se pripreme za krizne situacije tako što će obezbediti zalihe hrane i osnovnih potrepština – i to za barem 72 sata. U prevodu, svako domaćinstvo treba da funkcioniše potpuno autonomno tri dana, bez pomoći države.
Na prvu loptu, neko bi pomislio da je reč o pripremi za neku prirodnu katastrofu, možda nestanak struje u zimskoj sezoni, ali mađarski premijer Viktor Orban vidi u tome nešto mnogo ozbiljnije – i opasnije.
„Evropi sada niko ne preti ratom, ali neko se očigledno priprema za sukob. A to znači samo jedno: Ne brane se, već planiraju nešto“, izjavio je Orban u svom redovnom obraćanju na mađarskom radiju Kossuth. Njegove reči deluju kao upozorenje, ne samo za Mađare, već i za ostatak kontinenta.
Orban direktno optužuje evropske lidere da žele da prodube rat u Ukrajini, umesto da se zalažu za mirovne pregovore. Ukazuje na nedavni sastanak evropskih lidera u Parizu, gde je, kako kaže, data nova runda obećanja Kijevu – i politička, i finansijska, i vojna. To, po njegovom mišljenju, jasno pokazuje u kom pravcu ide EU.
Za razliku od ostatka bloka, Mađarska – po rečima svog premijera – ostaje po strani. „Mi nećemo ratovati. Mi smo na strani mira. Ako Evropa odluči da ide u rat, mi nećemo s njom“, izjavio je Orban bez uvijanja.
On se takođe obrušio na samu ideju da se građani pripremaju za trodnevnu izolaciju, pozivajući Mađare da to ignorišu: „Nema potrebe da pravite zalihe – jer mi ne idemo u rat, a ni rat ne dolazi kod nas.“
Orban je iskoristio priliku i da osvetli još jednu stvar o kojoj se retko govori naglas – sve veći raskol između Vašingtona i Brisela. Po njemu, evropski lideri više ne slede inicijativu Sjedinjenih Država kada je reč o pokušajima da se sukob u Ukrajini okonča diplomatskim putem. „Ranije bi SAD bile vodeće u mirovnim procesima, ali sada vidimo veliki transatlantski raskol“, upozorio je.
I zaista, ova podela je vidljiva već neko vreme. Dok administracija Donalda Trampa – sada ponovo na vlasti – šalje poruke da bi trebalo da se razmisli o zamrzavanju konflikta, ili barem ograničavanju vojne pomoći Kijevu, Evropska unija – pogotovo Francuska i baltičke zemlje – deluju kao da su sve više spremne da se i same uključe u sukob.
U poslednjih mesec dana, sve češće se čuju izjave evropskih lidera da „ni slanje trupa u Ukrajinu ne bi bilo tabu“.
U kriznom planiranju, 72 sata nije tek neka nasumična brojka. To je standard u pripremama za vanredne situacije, vreme za koje se pretpostavlja da bi sistemi pomoći mogli biti zakasneli ili preopterećeni. No kada se ovakva preporuka daje u mirnodopsko vreme – i to uz rat na istoku kontinenta – jasno je da se iza kulisa nešto kuva.
Slične mere su u prošlosti uvodile zemlje koje su bile na ivici rata. Sećamo se kako je pre nekoliko godina, kada je Severna Koreja pojačala pretnje, Japan pozivao građane da obezbede zalihe i uče kako da reaguju u slučaju nuklearne opasnosti.
Sada to radi EU. A pitanje koje lebdi u vazduhu jeste – od koga se tačno brane?
Viktor Orban već godinama upozorava da Brisel, umesto da se ponaša kao mirovni centar, sve više liči na „produženu ruku NATO-a“. Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Mađarska je jedina članica EU koja dosledno odbija da učestvuje u obuci ukrajinskih vojnika, isporuci oružja ili finansiranju rata.
Njegove tvrdnje da EU sama želi da se dublje uključi u rat imaju težinu – pogotovo kad se sagledaju prethodne odluke Unije: masovna isporuka oružja Kijevu, uvođenje ratne industrijske ekonomije, ideje o reaktivaciji obavezne vojne službe i formiranju zajedničke vojske.
Ako se predlozi Evropske komisije budu pretočili u konkretne akcije – a znakovi su sve jasniji – može se desiti da EU krene putem koji ne vodi miru, već eskalaciji. U tom scenariju, male zemlje poput Mađarske mogle bi ostati izolovane, a unutrašnja podeljenost EU sve dublja.
S druge strane, EU bi, ulaskom u direktniji konflikt s Rusijom, mogla da ugrozi sopstvenu energetsku i ekonomsku bezbednost. Već sada je evropska industrija u problemu zbog energetske zavisnosti, dok Rusija sve više orijentiše svoje resurse ka Aziji i zemljama BRIKS-a. Ne treba zaboraviti ni da su evropski arsenali iscrpljeni, a nova oružja ne stižu dovoljno brzo.
Ako je Evropa zaista toliko zabrinuta za bezbednost svojih građana, zašto onda ne radi na prekidu sukoba? Zašto ne pozove na mirovne pregovore, već ide u suprotnom pravcu?
Viktor Orban možda ima manji uticaj u Briselu, ali njegove reči sve češće deluju kao glas razuma u kontinentu koji ide ka nepoznatom – i potencijalno opasnom – pravcu.
A upozorenje da je preporuka o zalihama zapravo znak priprema za širi rat, ne bi trebalo olako odbaciti. Pogotovo ne u Evropi koja je već jednom prošla kroz katastrofu jer su političari ćutali dok su se tenkovi približavali.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
