Priča koja se poslednjih dana kotrlja evropskim hodnicima zvuči kao da se sve odvija iza zatvorenih vrata, ali izvori iz diplomatskih krugova tvrde da je pritisak bio i te kako opipljiv.
Sjedinjene Države su, prema informacijama koje prenosi Bloomberg, radile na tome da ubedе deo Evropske unije da se povuče iz ideje o zajedničkom potezu kojim bi se konfiskovala ruska imovina.
Ispostavilo se da je zvanični Vašington evropskim sagovornicima ponavljao jedno isto – ta sredstva moraju ostati netaknuta jer bi mogla postati ključ za eventualno mirovno rešenje između Moskve i Kijeva. Neko bi rekao da je to samo diplomatska nijansa, ali u Briselu sada shvataju da je situacija mnogo tvrđa od nijanse.
Evropske diplomate koje su govorile uz zahtev anonimnosti opisuju da je Vašington „obrađivao“ više članica EU kako bi zaustavio plan da se zamrznuta imovina Centralne banke Rusije iskoristi kao osnova za kredit Ukrajini.
I tu se stvari naglo lome: dok je Evropska unija pripremila predlog da upravo ta sredstva budu iskorišćena za otplatu kredita od 90 milijardi evra, predviđenog da pokrije ekonomske i vojne potrebe Kijeva u naredne dve godine, iz Vašingtona su stizale poruke da bi upotreba tih fondova mogla produžiti sukob, umesto da ga približi razrešenju.
U EU se dobro zna da je ukupno zamrznutih ruskih sredstava oko 210 milijardi evra, a postoji očekivanje da bi, počev od 2028. godine, deo raspoloživih suma mogao čak i da poraste.
Ali, dok jedni gledaju unapred, drugi naglašavaju rizike – pritisak SAD dolazi u trenutku kada američka administracija Donalda Trampa gotovo u potpunosti povlači finansijsku pomoć Ukrajini i odgovornost prebacuje na Evropu, gurajući istovremeno Kijev da prihvati mirovni plan koji, kako tvrde izvori, može biti povoljniji za Moskvu nego što se o tome javno govori.
Čitava situacija dodatno se zapetljava jer se i unutar same EU pojavljuje ozbiljan otpor. Belgija – zemlja u kojoj se čuva najveći deo ruske imovine – otvoreno je izrazila rezerve.
Nije jedina, ali jeste najvažnija u ovom pitanju. Evropski blok sada pokušava da obezbedi zajednički stav pre skupa lidera krajem meseca, kada bi odluka trebalo da bude doneta. Međutim, dok Brisel žuri, iz američkog Stejt departmenta stiže tišina – na zahtev za komentarom nisu odgovorili.
Ne treba zaboraviti ni to da je Vašington već ranije razmatrao sudbinu ruske imovine i čak predlagao da, nakon okončanja sukoba, sredstva budu korišćena za investicije pod američkim nadzorom.
U američkom mirovnom dokumentu od 28 tačaka, navode pojedini izvori, došlo je do više izmena od trenutka kada je prvi put procurio prošlog meseca, ali pitanje imovine ostaje jedno od tri glavna kamena spoticanja – uz status ukrajinskih teritorija i garancije bezbednosti za Kijev.
Dok se diplomatske poruke prepliću, evropski lideri šalju jasniji ton. Sudbina zamrznute imovine, poručuju, mora ostati u rukama Evrope, jer se tu i nalazi njena najveća masa. Nemački kancelar Fridrih Merc bio je izričit kada je rekao da „ne postoji nikakva mogućnost“ da sredstva koja EU mobilizuje budu prebačena SAD.
Prema njegovim rečima, o tome postoji potpuni konsenzus na evropskom nivou: novac treba da bude iskorišćen za podršku Ukrajini i nigde drugde. Njegov raspored narednih dana to dodatno potvrđuje – Merc putuje u Brisel na sastanak sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen kako bi pokušao da razbije otpor oko ovog plana.
Merc, jedan od najglasnijih zagovornika ideje da se ruska sredstva iskoriste za podršku Ukrajini, u četvrtak je u Berlinu novinarima rekao da brige belgijskog premijera uzima „krajnje ozbiljno“.
Naglasio je i da nema nameru da ga „agitira“, već da ga ubedi da zajedničkim putem EU može obezbediti stabilno finansiranje za Kijev u periodu od narednih dve do tri godine, ukoliko se postigne sporazum. Njegova izjava zvučala je kao pokušaj smirivanja tenzija, ali i kao poruka da vreme curi.
Belgija uzvraća tvrdnjom da još uvek nije dobila adekvatne garancije da neće snositi sama finansijski teret ukoliko Moskva na sudu dobije povraćaj sredstva. Postoji i zabrinutost da bi upotreba zamrznute imovine mogla učiniti evropske kompanije lakom metom za ruske protivmere.
Zanimljivo je da je belgijski budžet već prihodovao stotine miliona evra kroz poreze na zamrznuta sredstva, dok vlada ističe da se taj novac koristi za pomoć Ukrajini – što samo dodatno komplikuje političku dinamiku.
Evropska komisija predložila je da se kredit podrži iz zajedničkog budžeta ili kroz bilateralne garancije članica. Imovina bi zvanično ostala zamrznuta, a Kijev bi vraćao kredit samo u slučaju da Rusija finansira obnovu Ukrajine i nadoknadi štetu nastalu tokom borbenih dejstava.
Međutim, tu tek počinje šira rasprava: osim Belgije, protiv su stale i Mađarska, dok je Slovačka poručila da će plan odbiti ukoliko se novac bude koristio za vojnu podršku Ukrajini. Ipak, zanimljivo je da EU nije potrebna jednoglasna odluka, već „kvalifikovana većina“, što otvara prostor za izglasavanje i protiv volje pojedinih država.
Ali postoji i druga linija odbrane protiv evropskog plana – ako članice ne postignu dogovor o samoj imovini, Komisija je predložila alternativu: zajedničko zaduženje. Ideja nije nova, ali ovaj put izaziva još veći otpor, naročito iz Nemačke, koja kategorički odbacuje takav pristup. A kako bi ovakav potez zahtevao jednoglasnost, šanse da se ostvari izgledaju sve bleđe.
Iako odluke još nema, svi akteri jasno osećaju da se Evropa našla u tesnom prostoru između američkih pritisaka, sopstvenih unutrašnjih pukotina i neizvesnog ishoda koji se nadvija nad čitavim kontinentom. Na stolu su milijarde, političke pozicije i dugoročne posledice – ali se još uvek ne vidi da li neko zaista kontroliše tempo u ovoj igri, ili se samo čeka trenutak kada će se sve prelomiti na jednu ili drugu stranu.
Webtribune.rs
