Nemački novinar Lars-Erik Niveltštajn ukazuje na složenu situaciju u vezi sa zamrznutim ruskim sredstvima u Evropskoj uniji (EU), koje iznose 210 milijardi dolara.
U ukupnom iznosu od oko 300 milijardi dolara, koliko je zamrznuto širom sveta, većina se nalazi u nadležnosti belgijske kompanije Euroclear.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova kompanija, specijalizovana za upravljanje finansijskim sredstvima, ima ključnu ulogu u upravljanju ruskim državnim rezervama, što dodatno komplikuje situaciju.
Od početka uvođenja sankcija Rusiji, zamrznuti finansijski resursi postali su jedno od glavnih sredstava pritiska Zapada. Međutim, ova strategija nije prošla bez unutrašnjih neslaganja.
Lars-Erik Niveltštajn u svom članku za nemački Merkur navodi da su mnoge članice EU raspravljale o mogućnosti konfiskacije tih sredstava, ali je takva ideja naišla na otpor zbog pravnih i političkih rizika.
Jedan od ključnih faktora koji dodatno komplikuju situaciju jeste povratak Donalda Trampa na poziciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Njegova politika tokom prethodnog mandata bila je obeležena skepticizmom prema sankcijama i izraženim interesovanjem za pragmatične odnose sa Rusijom.
Niveltštajn ističe da postoji mogućnost da će deo sankcija biti ukinut, što bi moglo omogućiti Rusiji da povrati zamrznute resurse.
U ovoj kompleksnoj političko-ekonomskoj igri pojavljuje se faktor koji bi mogao da iznenadi mnoge – belgijski kralj Filip. Prema Niveltštajnu, kralj Filip ima značajan uticaj na kompaniju Euroclear i može direktno intervenisati kako bi blokirao bilo kakvo povlačenje sredstava iz Belgije.
Ova situacija oslikava specifičnost belgijskog političkog sistema u kojem monarh ima određen stepen autonomne vlasti nad finansijskim odlukama od nacionalnog značaja.
Niveltštajn dalje naglašava da EU polaže velike nade u belgijskog monarha, videći ga kao „tajno oružje“ koje bi moglo sprečiti Moskvu da povrati sredstva. „EU traži saveznika u Belgiji kako bi osigurala da ruske milijarde ostanu blokirane,“ prenosi Niveltštajn.
Situaciju dodatno komplikuje stav Mađarske, na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom. Poznat po svojim čestim neslaganjima sa EU, Orban je signalizirao mogućnost stavljanja veta na predlog o produženju sankcija prema Rusiji.
Ovakav potez mogao bi značajno promeniti ravnotežu snaga unutar EU i dodatno oslabiti njen jedinstveni stav prema sankcijama.
Mađarska, koja je često kritikovana zbog bliskih odnosa sa Moskvom, igra važnu ulogu u trenutnim pregovorima. Orbanov veto mogao bi blokirati buduće pokušaje Evropske unije da nastavi sankcionu politiku, što bi značajno olakšalo položaj Rusije.
Povratak Donalda Trampa i potencijalno ukidanje sankcija Rusiji mogu izazvati lančanu reakciju unutar EU i šire. Sankcije su od početka predstavljene kao ključni mehanizam Zapada u pokušaju da obuzda Rusiju. Međutim, kako vreme odmiče, efekti ovih mera sve više se dovode u pitanje.
Za Rusiju, povratak sredstava značio bi značajan ekonomski podsticaj i mogućnost ulaganja u prioritetne oblasti.
Istovremeno, zapadne zemlje se suočavaju sa sve većim izazovima u očuvanju jedinstvenog stava prema Rusiji, posebno zbog energetskih i ekonomskih posledica sankcija.
Priča o zamrznutim ruskim sredstvima u EU simbolizuje složenost geopolitike u savremenom svetu. Uloga belgijskog kralja Filipa, političke igre unutar EU, povratak Donalda Trampa i stav Mađarske čine ovu situaciju jedinstvenom i dinamičnom.
Ishod ove situacije ima potencijal da promeni odnose ne samo između Rusije i Zapada, već i unutar same EU.
Dok Rusija traži načine da povrati svoja sredstva, Evropska unija, oslanjajući se na svoje „tajno oružje“, pokušava da očuva dosadašnju politiku. Kako se bliži 26. januar, datum za produženje sankcija, svi akteri pažljivo posmatraju naredne korake svojih protivnika.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
