Drugi najmoćniji čovek u nacističkoj Nemačkoj, Martin Borman, bio je „sovjetski“ (tj. Iluminat) agent koji je obezbedio uništenje i Nemačke i evropskih Jevreja.
Tako je unapredio dva glavna cilja iluminata: integrisanje Nemačke u svetsku vladu uništenjem njenih nacionalnih, kulturnih i rasnih pretenzija i uspostavljanje Izraela kao svetskog kapitala masonskih bankara.
Iluminati su labavi savez jevrejskih finansijera i britanske / američke / evropske aristokratije povezani brakom, novcem i verom u okultno. Vinston Čerčil, čija je majka bila Jevrejka, savršeno se uklapa u ovaj opis.
Poseduju ogromne kartele koji se međusobno povezuju (bankarstvo, nafta, lekovi, rat, hemikalije, minerali, mediji, itd.) I kontrolišu društvo i vladu preko korporativnih i profesionalnih grupa, medija, obrazovanja, tajnih društava, istraživačkih centara, fondacija i obaveštajnih agencija. Njihov cilj je da „apsorbuju svetsko bogatstvo“ i kontrolišu svoje građane koristeći rat, propagandu, „obrazovanje“ i društveni inženjering.
Nacije (Britanija, SAD, Izrael) pokreti (cionizam, socijalizam, nacizam, komunizam) i ljudi (Amerikanci, Nemci, Jevreji) su njihovi žrtveni jarci u toj dementnoj, megalomanskoj šemi za globalnu diktaturu. Bormanova karijera ilustruje kako postavljaju uspavane agente i orkestriraju ratove da bi postigli ovaj dugoročni cilj.
Borman
Martin Borman bio je organizator, blagajnik i rukovodilac nacističke stranke i kontrolisao je njenu moćnu mašineriju. Bio je kontakt sa iluminatskim bankarima i industrijalcima koji su finansirali nacističku stranku i Hitleru donirali milione. Kao zamenik Firera i Hitlerov sekretar, Borman je potpisao Hitlerovu platu i upravljao njegovim računima. Određivao je koga i šta će Hitler videti i delovao u njegovo ime.
Gering je rekao: „Borman je ostajao sa Hitlerom dan i noć i postepeno ga stavljao pod svoju kontrolu da je vladao čitavim Hitlerovim bićem.“ („Martin Bormann“, James McGovern, str. 160)
Hitler je postavio Bormana za izvršioca njegove volje. Borman, a ne Hitler, bio je vlasnik Berghofa. „Ceo kompleks na Obersalzbergu, koji se sastoji od 87 zgrada i koji je vredan više od milion i po maraka, legalno je registrovan na Bormanovo ime.“ (McGovern, str.128)
Godine 1972. general Rejnhard Gelen (šef zapadnonemačke obaveštajne službe, BND) otkrio je da je Borman bio sovjetski špijun, mišljenje koje su delili mnogi vrhunski nacistički generali i zvaničnici, uključujući Gotlob Bergera, SS poručnik koji je dobro poznavao Bormana. „Borman je učinio najveću štetu od svih“ Berger je svedočio u Nirnbergu. (McGovern, 181)
Implikacije su zapanjujuće. Setite se šta je rekao Vinston Čerčil. „Ovaj rat nije protiv Hitlera ili nacionalsocijalizma, već protiv snage nemačkog naroda, koju treba srušiti jednom zauvek, bez obzira da li je u rukama Hitlera ili jezuitskog sveštenika.“ (Emrys Hughes, Winston Churchill, His Career in War and Peace p. 145)
Nacistička stranka je stvorena, a Drugi svetski rat organizovan kako bi nemački narod upao u đavolsku zamku.
U „Bormanovom bratstvu“ (1972) Vilijam Stivenson kaže da je Borman „dao najniži prioritet sudbini Nemačke … Umesto toga, bio je zabrinut za budućnost zasnovanu na nacističkoj filozofiji, finansiranu od nacističke pljačke, koju podržava lično lojalno Bratstvo. .. „(62) Da li su ovo iluminati?
Moguće je da će i naredni svetski rat biti insceniran, ovaj put da potkopa Sjedinjene Države.
Malo je verovatno da je Borman nastradao u ratom razorenom Berlinu, kao što bi Iluminati želeli da verujemo. Čovek koji se pažljivo pripremao za uništenje Rajha osnivanjem 750 korporacija u neutralnim zemljama obezbedio bi vlastiti beg. Bilo je izveštaja da su Rusi spasili Bormana i smestili ga u Moskvu. Drugi izveštaji kažu da je u Južnoj Americi. Najstariji sin Adolfa Ejhmana Horst je tvrdio da je razgovarao sa njim u Argentini. (McGovern, str.194)
Očigledno je da je Borman radio i za Sovjete i za naciste, tj. radio je za iluminate.
Dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade Kilzer iznosi slučaj da je Borman bio „sovjetski“ špijun u svojoj knjizi „Hitlerov izdajnik“ (2000). Ispitao je žičani saobraćaj između špijuna poznatog kao „Verder“ i Moskve i utvrdio da je samo Borman imao pristup tim informacijama.
Sovjeti su bili u mogućnosti da postavljaju vrlo detaljna pitanja o nacističkoj odbrani i namerama. Rezultat su bili odlučni porazi nacista kod Staljingrada i Kurska. „Borman je bio toliko koristan Rusiji kao i pedeset divizija Crvene armije“, piše Kilzer. (61)
„Njegova važnost za Staljina počela je rano. Godine 1941., kada je Nemačka mogla da upotrebi milione ukrajinskih nacionalista da porazi sovjetsku vlast, Borman je odlučio da oni zaslužuju samo“ porobljavanje i depopulaciju. … suočeni sa … genocidom od strane Nemaca ili političkom dominacijom Sovjeta, Ukrajinci su odlučili da žive i time rušili nemačke nade za lako osvajanje. „(261)
Borman je koristio nacistički poraz kod Staljingrada kao izgovor za započinjanje istrebljenja Jevreja, drugi cilj iluminata.
Po rečima tužioca iz Nirnberga, Borman je bio „glavni pokretač programa gladovanja, degradacije, ponižavanja i istrebljenja“. Štitio je Hitlera od groznih detalja, zabranio je Himleru da razgovara o toj temi sa Hitlerom i podnosi izveštaje. (261)
„Bormanova uloga sa Ukrajincima i Jevrejima bila je samo deo njegovog razornog dejstva na Treći rajh“, piše Kilzer. „Bormanov uticaj“, zaključio je Spir, „bio je nacionalna katastrofa.“ (263)
Kilzer detaljno opisuje Bormanove kontakte sa sovjetskim sistemom špijunaže, profilirajući mnoge svoje rukovodioce. Čak je i jedna od Bormanovih ljubavnica, Mari Rubah Špangenberg, bila aktivna u nemačkom komunističkom podzemlju. (264)
Borman je ohrabrio Hitlera da ignoriše pretnju opkoljavanja Staljingrada. Hitlerove odluke „prestale su da imaju bilo šta zajedničko sa principima strategije i operacija“, primetio je general Halder u svom dnevniku. (McGovern, 82)
Borman je osvojio Hitlerovu potpunu odanost pretvarajući se da je njegov nemilosrdni efikasni instrument. Kad su Bormana kritikovali, Hitler je odgovorio: „Svi su me izneverili, osim Bormana … ko je protiv Bormana, takođe je protiv države! Pucaću u njih …“ (McGovern, 101.) I, „Bormanovi predlozi su tako precizno izrađeni da samo treba da kažem da ili ne … „(98)
Borman je suptilno uticao na Hitlera da otpusti kompetentne generale i nije učinio ništa da ometa postepeno trovanje Firera od strane njegovog ličnog lekara, Morela.
Generalno, Borman se pobrinuo da Nemačka ne napravi zajednički posao sa Ukrajincima i Rusima koji su patili pod boljševicima. Više od tri miliona ruskih ratnih zarobljenika poginulo je u nacističkom pritvoru.
Ostaje pitanje: „Da li je Hitler bio izdajnik?“ Da li je i on služio iluminatima? Kilzer napominje da je Hitler bio iznenađujuće popustljiv za neslaganje u redovima i negovao je „kulturu izdajništva“. (Kilzer, 6) Da li je Hitler bio svestan Bormanve uloge i igrao se zajedno sa njim? Hitler je zaštitio Bormana od sumnji. Hitler je bio agent Iluminata. Nacizam je bio zamka.
Webtribune.rs
UPOZORENJE: Zabranjeno nezakonito kopiranje ovog članka, hrvatskom sajtu Dnevno.hr
