Ekonomista Borislav Borović izjavio je da zvanični javni dug Srbije, koji je u julu iznosio 38,2 milijarde evra, ne predstavlja i ukupne obaveze države već samo povučena sredstva koja prođu trezor.
Borović je agenciji Beta kazao da ugovoreni krediti iznose još najmanje 25 milijardi obaveza države.
„Zvanični javni dug Srbije za koji se objavljuju podaci, a koji je u julu iznosio 38,2 milijarde evra, samo su uključena sredstva koja prođu trezor, a ne i opšte obaveze države.
Ugovoreni, a nepovučeni krediti se ne računaju kod odnosa javnog duga prema Bruto društvenom proizvodu (BDP).
Ugovoreni krediti za ‘rafale’, metro, EKSPO… prema javno objavljenim izjavama zvaničnika ove države, iznose bar još 25 milijardi evra novih obaveza“, rekao je on.
Na pitanje da li se može govoriti o visokoj i opasnoj zadužbini države, Borović je rekao da će za plaćanje glavnog grada države morati da se vrati samo u 2024. godini 976.449.116.000 dinara ili 8,4 milijardi.
„To čini 45 od opštih prihoda Srbije. Ako tome dodamo 1,6 miliona evra u 2025. godini, samo za kamate, onda nema nikakve dileme da stanje nije ružičasto kako se predstavlja. Naprotiv“, istakao je ekonomista.
Prema njegovim rečima, stanje javnog duga neće biti ništa bolje ako vlast „boji“ podatke ružičastim bojama, niti gore ako ga kritičari režima neumereno „ocrnjuju“.
„Ono je tako, kakvo je. Međutim, samozavaravanje i ignorisanje činjenja onih koji donose odluke, može se Srbija skupiti da košta u periodu ispred nas. Zato je važno napomenuti nekoliko stvari kod procene stanja našeg javnog duga. Javni dug se uglavnom može vraćati iz više koje država napravi, prodajom državne imovine koja je preostala ili novim zaduživanjem dok može. Od viškova se odavno ne vraćaju, jer imamo samo konstantne deficite – od budžetskog do spoljnotrgovinskog.
Prodaja imovine koja polako nestaje je samo značila da, što smo više (ras)prodavali dug je bivao sve veći. Sve se svodi na novo zaduživanje. Od reprograma starog duga i novih, dodatnih zaduživanja“, objasnio je on.
Komentarišući kriterijume iz Mastrihta gde je prag zaduženosti javnog duga u odnosu na BDP – 60 odsto, a da Srbija prema zvaničnim podacima ima zaduženost ispod toga, Borović je rekao da su sporovi u dve stvari.
„Kriterijum iz Mastrihta utvrđen je za zemlje Evropske unije (EU) koje se zarađuju, služe i zadužuju se u svojoj konvertibilnoj valuti ili evru, dok se valuta u svojoj često obrađuje. koristi i za domaću potrošnju u dinarima. Drugo, naš BDP je deformisan precenjenim kursom dinara. Pored toga što to negativno utiče na potpunu privredu, posebno izvoznu, tako se veštački povećava BDP, jer se statistički, dinarski BDP prevodi po precenjenom kursu u BDP u evrima i veštački smanjuje u DE-P-u.
Ocenjujući nedavno dobijanje većeg kreditnog rejtinga Srbije od Agencije Standard & Poor’s na nivou BBB minus, Borović je rekao da novi rejting znači, po ceni S&P, da plaća odnos prema Srbiji e dugove.
„Ali samo od Agencije Standard & Poor’s, dok kod dve ostale prestižne agencije („Fitch“ i „Moodi’s“) i dalje imamo neinvesticioni rejtig, odnosno rejting koji je na špekulativnom nivou.
Podsetio bih, da je upravo Agencija Standard & Poor’s, sredinom 2008. godine dala Islandu maksimalan kreditni rejtin AAA, da bi neki mesec posle toga bankrotirao. Javni dug se vraća iz suficita koji do sada nismo pravila i to je jedini zdrav način. Inače se podrazumeva, da ćemo dugove vraćati imovinom (kolateralima) koju smo dali ili iz novih zaduživanja. Dok još Srbija ima neki uslovi“, zaključio je Borović.
(Beta)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
