Nedavna Rezolucija Evropskog palamenta (EP) o prinudnom radu u Linglongu i ekološkim protestima u Srbiji skrenula je pažnju evropske i svetske javnosti na zbivanja oko gradnje gigantske kineske gumare u Zrenjaninu.
Treba, ipak, skrenuti pažnju i na ograničene domete ove akcije evroparlamentaraca.
Najpre, treba istaći da je u Rezoluciji spomenut samo jedan od mnogih problematičnih aspekata u vezi sa Linglongom. Nije bilo govora o ekonomskoj i ekološkoj šteti koji od ovoga projekta mogu imati Banat i Srbija, a nedovoljno je ukazano i na brojne povrede domaćih propisa.
Navodi o teškom položaju vijetnamskih radnika na gradilištu su tačni. Kineska kompanija namerno je radnike iz svoje zemlje držala u povoljnijem položaju kako bi zaposleni bili podeljeni po etničkoj osnovi i onesposobljeni za kolektivnu akciju u odbrani svojih prava.
Tretman Vijetnamaca na gradilištu predstavlja veliki presedan i ukoliko odgovorni ne budu kažnjeni, takvo postupanje može postati uobičajena praksa.
Novinari i nevladine organizacije koje su obelodanile činjenice u vezi sa ovim skandalom zaslužuju čestike. Takođe, iskazana je i solidarnost prema unesrećnim radnicma iz Vijetnama. Taj dobar primer trebalo bi slediti i u drugim, sličnim situacijama.
Da je Srbija pravna država, Rezolucija EP bi bila nepotrebna. Navodim deo čl. 26. Ustava Republike Srbije: “Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.”
U političkom sistemu EU, Evropski parlament ima mnogo manji značaj od nekih drugih organa, recimo Komisije, a njegove rezolucije nisu pravno obavezujuće. Radi se o deklarativnom iskazivanju zabrinutosti.
Verovatni stvarni motiv za reagovanje EP nisu bili navedeni događaji u Srbiji već prilično blag pokušaj da se Aleksandar Vučić upozori da nije ispunio obećanja koja je dao kada su ga iz zapadnih centara moći 2012. podržali da dođe na vast.
Od njega oni očekuju, a on im je to verovatno i obećao, da ispuni sledeće zahteve: da prizna Kosovo, da istera Rusiju sa Balkana i da likvidira Republiku Srpsku. Osim toga, na Zapadu nerado gledaju na sve veći uticaj Kine na Balkanu, a Srbija postaje osnovno geografsko uporište tog uticaja.
U Kini i brojnim trećesvetskim zemljama velike evropske kompanije imaju svoje firme u kojima položaj radnika nije mnogo bolji, ili je sličan, onome u kome se nalaze zaposleni na gradilištu Linlonga.
Ni EP ni druge evropske insitucije povodom toga ne izražavaju zabrinutost. Osim toga, samo radno pravo EU znatno je ispod standarda koji su postojali u razvijenim evropskim državama pre usvajanja sporazuma iz Mastrihta i osnivanja EU. Jedan od razloga zbog kojih je EU stvorena je i da bi prava radnika i politička moć radničke klase bili umanjeni.
Najzad, najveći uticaj na odluke koje se donose u Briselu ima Vlada Nemačke. U ovoj državi automobilska industrija je moćan politički faktor. Nemačkim proizvođačima automobila trebaju jeftine gume koje se brzo, zbog geografske blizine, mogu dopremiti iz Srbije.
Što položaj radnika u Linglongu bude teži, a oni budu manje plaćeni, gume će biti jeftinije, a automobili proizvedeni u Nemačkoj i drugim članicama EU biće konkurentniji. Otuda ne treba očekivati da ćemo u borbi protiv Linglonga i štete koju nam on nanosi iz EU dobijati veliku podršku.
Ipak, i pored svega rečenog, treba konstatovati da Rezolucija EP predstavlja mali korak u internacionalizaciji problema sa kojim su suočeni Zrenjaninci. Ali, problem se tiče i cele Srbije, jer se za potrebe ove fabrike troše ogromna sredstva iz našeg državnog budžeta.
Vlast je donela je do sada niz odluka koje favorizuju ovu kompaniju na šetu domaćeg stanovništva. Da je javni novac koji je poklonjen Linglongu bio utrošen na rešavanje komunalnih problema, Zrenjaninci bi već sada imali ispravnu vodu za piće i neuporedivo bolju komunalnu infrastrukturu.
Komunistička partija Kine najavljuje da će u narednom periodu privredni razvoj više nego do sada biti usmeren na smanjivanje nejednakosti i sprečavanje daljeg zagađivanja životne sredine.
Zbog pojačanih ekoloških inspekcija proizvodnja guma vodećih kineskih proizvođača već je poskupela. To je jedan od razloga zbog kog Linglong dolazi u Srbiju.
Zaštita životne sredine nije prioritet naših vlasti, što se može videti i na primeru Rio Tinta. Aleksandar Vučić i SNS svesno uništavaju suverenitet Srbije i narod i državu pretvaraju u koloniju u kojoj strane kompanije mogu da rade šta hoće.
Svaki kapitalizam, pa i kineski, u razvijenim fazama mora da se širi u prostoru, da osvaja nova tržišta, izvore sirovina i da traži najjeftiniju radnu snagu. Takva praksa nazvana je imperijalizam. Srbija je izložena velikoj agresiji globalnog kapitala čiji je cilj da prirodna i privredna bogatstva naše zemlje podredi svojim potrebama i da do maksimuma eksploatiše naše ljude.
Povodom Rezolucije EP oglasila se i kineska ambasada u Beogradu. Prenosim njeno saopštenje u celini:
„Relevantna rezolucija Evropskog parlamenta je neosnovana, tipična politička manipulacija koja na osnovu lažnih informacija i predrasuda, neutemeljenim i zlonamernim klevetanjem diskredituje kineska preduzeća i kinesko-srpsku saradnju, i to najoštrije osuđujemo.
Saradnja kineskih preduzeća koja posluju u Srbiji i Srbije zasnovana je na uzajamnom poštovanju i obostranoj koristi i funkcioniše u okviru zakona Srbije, dajući pozitivan doprinos ekonomskom i društvenom razvoju Srbije. Svaka zlokobna namera da se podriva prijateljska saradnja Kine i Srbije i koči razvoj Kine i Srbije neće uspeti“
Zanimljivo je da se u saoštenju povodom Linglonga govori o srpsko-kineskoj saradnji koja je, prema ambasadi, obostrano korisna. Takva konstacija je, naravno, netačna. Od te „saradnje“ samo kineska strana će imati korist, a mi štetu.
Linglong će ostvarivati profit, nama će ostati zagađena životna sredina, ispražnjen budžet i narušena ljudska prava. Za stanovništvo Kine dobro je da se prljava industrija iz njihove zemlje prebaci u Srbiju. Ali, za nas nije. U tom pogledu interesi su nam različiti.
Najveći doprinos u razobličavanju projekta Linglong do sada je dala nevladina organizacija Građanski preokret (GP). Njeni aktivisti i analitičari izloženi su u poslednje vreme oštrim napadima ne samo SNS-a već i pojedinih, često anonimnih, domaćih kvazilevičara koji GP optužuju za antikineski rasizam.
Po toj logici bi se i Mahatma Gandi mogao optužiti da je antibritanski rasista. I svi drugi antikolonijalni i antimperijalni pokreti u trećem svetu bili su nacionalno-oslobodilački. Borba protiv nastojanja globalnog kapitala, bez obzira odakle dolazi, je opravdana.
Kineska država prostorno širenje svoje privrede pokušava da prikrije navodnom brigom za razvoj drugih zemalja i prijateljstvom. Osim toga, kineski kapitalizam i imperijalizam prikrivaju se socijalističkom retorikom. Po zvaničkom stavu Komunističke partije Kine, u toj zemlji i dalje postoji socijalistički sistem.
U mnogim zapadnim državama i neke levičarske organizacije uključene su u propagiranje takvih stavova. Marta meseca ove godine sociolog Jovo Bakić napustio je novosnovanu Partiju radikalne levice. Tim povodom on je saopštio da je Predsedništvu stranke, između ostalog, zasmetala kritika kineskog imperijalizma.
Kritičari Građanskog preokreta često se kriju iza lažnih fejsbuk naloga i ne smeju da se oglase imenom i prezimenom. Više od svega trebalo bi da ih brine što, kao navodne levičare, radnici u Srbiji ne žele da ih slede. Njih to mnogo i ne zanima, važno im je da dobijaju donacije za svoje „projekte“ i da se dodvoravaju kineskom imperijalizmu.
Ukazivanje GP da od Linglonga Srbija može pretrpeti veliku štetu je opravdano. Ako sutra ova fabrika bude zagađivala našu životnu sredinu neće zbog toga izbiti demosntracije u Pekingu, baš kao što se niko ne uznemirava u Berlinu kad Drekslmajer, ili neka druga nemačka firma, otpušta radnike u Srbiji. A ni kineski radnici na gradilištu Linglonga nisu se solidarisali sa Vijetnamcima.
Jugoslovenski komunisti imali su parolu “tuđe nećemo, svoje ne damo“. Borba za očuvanje suverniteta i životne sredine je obaveza svih građana. Interesi stranih kompanija i država koje iza njih stoje suprotni su interesima većine našeg stanovništva. Suprotstavljanje takvim nastojanjima stranih kompanija i velikih sila ne sme se označavati kao nacionalizam ili rasizam. To je patriotizam.
Miroslav Samardžić
Autor je politikolog iz Zrenjanina
(gradjanskipreokret.rs)
(nspm.rs)
