Prepucavanje Evropske unije i Sjedinjenih Država oko vašingtonskog sporazuma Beograda i Prištine izgleda kao „borba slonova“ preko naših nejakih leđa, ali, posle nekoliko decenija, otvara i mali „manevarski prostor“ Srbiji u ostvarenju svojih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji.
Trampova diplomatska ofanziva na Zapadnom Balkanu izazvala je zabrinutost briselske administracije koja se, oličena u liku Ane Pisonero, portparolke Evropske komisije nadležne za proširenje, oštro obrušila na Grenelove uspehe u Beogradu i Prištini.
Pisonerova je, između ostalog, istakla da tzv. mirovni autoput već finansira EU, kao i neke druge projekte koji se spominju u dokumentima koji su potpisani u američkoj prestonici 4. septembra.
„Borba slonova“ koja nam otvara manevarski prostor
Politikolog iz Gračanice Stefan Filipović kaže za Sputnjik da je prepucavanje na liniji Brisel-Vašington hronično neslaganje briselske birokratije sa administracijom Donalda Trampa.
UDARNA VEST: Američki investitori dolaze u Srbiju jer su ovde otkrili ogromna nalazišta najtraženije rude na svetuhttps://t.co/9cHiRr2Lxs
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 25, 2020
„Ništa to nije čudno i ranije neviđeno u politici. Da, ide preko naših leđa, a preko čijih će? Svakako, to nije dobro za nas, mada nam se prvi put pojavljuje, posle mnogo decenija, neka vrsta manevarskog prostora koja je nastala usled neslaganja dela političkih elita na Zapadu“, ističe Filipović.
Do sada, odnos prema Srbima na Zapadnom Balkanu bio je jedinstven između Vašingtona i Brisela, odnosno Berlina i Pariza i Vašingtona i Londona, a sada postoje određena razmimoilaženja koja nisu tako velika, ali pružaju određenu vrstu manevarskog prostora – i političkog, i bezbednosnog, i ekonomskog, dodaje naš sagovornik.
Autizam EU na Kosovu
Filipović sumnja da se nesklad između Brisela i Vašingtona u pristupu rešavanja kosovskog pitanja može nama obiti o glavu, zato što se Brisel i EU prema nama ponašaju „dosta autistično“ u situacijama kad bi trebalo nešto konkretno da urade na terenu.
On dodaje da je istina da je autoput Niš-Priština, Priština-Drač bio „ranija priča“ i da je proistekla iz Briselskog procesa i tu ništa nije sporno.
„Ali, postavljam pitanje: Šta ste čekali toliko? Zašto se otvorio prostor u koji su mogli da ulete Grenel i Tramp sa svojim ugovorom? Da su oni ranije krenuli u realizaciju, do sada je taj put mogao da bude otvoren. Nije to nešto mnogo kompleksno niti je to velika deonica, to je moglo da se završi“, smatra Filipović.
[adsenseyu1]
Dodaje da su mogli da se završe i drugi ekonomski aranžmani, ali EU „ne mrda na terenu“, jer „samo znaju da pričaju ili su ‘autistični’ kad treba nešto konkretno da se uradi“.
„Taj prostor su oni napravili Grenelu i Trampovoj administraciji, a njihovi nesporazumi kreiraju prostor za našu državu, da mi u tom malom manevarskom prostoru pokušamo da pronađemo put ka sopstvenim nacionalnim i državnim interesima“, smatra Filipović.
Sa Srbima oštro, sa Prištinom nežno
Portparolka EK osudila je i Milorada Dodika zbog namere da izmesti ambasadu BiH u Jerusalim, a istovremeno takav gest Kosova ne samo da nije osudila, već je poslala „poruku ohrabrenja“ Prištini da „istraje na evropskom putu“, što je, prema Filipoviću, „samo još jedan pokazatelj politike dvostrukih standarda Zapada“.
Vladimir Sudar (Sputnik)
[adsenseyu4]
