Posle gotovo pola veka tišine, bolest za koju se verovalo da je ostala u udžbenicima ponovo se pojavila na evropskom tlu.
Medicinski sistemi u Evropi su, prvi put posle 44 godine, registrovali nove slučajeve lepre, što je izazvalo pažnju stručne javnosti, ali i niz smirenih, odmerenih reakcija zdravstvenih vlasti.
Sve je počelo u Rumuniji, u Klužu-Napoki, gde su lekari dijagnostikovali lepru kod dve zaposlene u jednom spa-centru. Reč je o masažerkama, a to su ujedno i prvi potvrđeni slučajevi u toj zemlji još od 1981. godine.
Samo dva dana kasnije, nova potvrda stigla je iz Hrvatske – bolest je otkrivena kod radnika poreklom iz Nepala. Taj vremenski razmak, gotovo simboličan, dodatno je skrenuo pažnju na to koliko se brzo informacije, ali i zabrinutost, šire.
Istraga je, međutim, relativno brzo razjasnila put infekcije. Jedna od obolelih žena prethodno je mesec dana boravila u azijskoj zemlji, gde je negovala majku koja je već bolovala od lepre. Upravo taj dugotrajan i blizak kontakt označen je kao ključni faktor prenosa. Spa-salon u kojem su radile obolele odmah je zatvoren, i to na neodređeno vreme, dok se ne završe sve epidemiološke provere.
U pokušaju da se situacija ne pretvori u talas panike, rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rogobete izašao je pred javnost s porukom smirivanja. On je naglasio da za razvoj lepre nije dovoljan kratak ili povremen kontakt.
Kako je rekao, potrebno je dugotrajno izlaganje, dok kratki susreti tokom masaže ne predstavljaju značajan rizik za klijente. Ta izjava, iako tehnički precizna, govori i o širem problemu – strahu koji se često javlja pre nego što se pojave činjenice.
Lekari podsećaju na još jednu stvar koja se u javnosti često zaboravlja: savremena lepra je u potpunosti izlečiva, pod uslovom da se na vreme dijagnostikuje i leči antibioticima. Svetska statistika, doduše, pokazuje da bolest nije nestala.
Svake godine beleže se stotine hiljada novih slučajeva, pre svega u Indiji, Brazilu i pojedinim delovima Afrike, gde su uslovi za širenje infekcije znatno drugačiji nego u Evropi.
Način prenosa je poznat decenijama – lepra se širi putem sekreta iz nosa i usta, i to tokom bliskih i čestih kontakata sa osobama koje se ne leče. Ipak, istorijski podaci pokazuju i značajan pad broja obolelih: tokom devedesetih godina prošlog veka globalni broj slučajeva smanjen je sa procenjenih 10 do 12 miliona na oko 1,8 miliona.
Još zanimljivija je činjenica da oko 95 odsto svetske populacije ima prirodni imunitet na uzročnika lepre, što znači da se ne mogu zaraziti čak ni ako dođu u kontakt sa obolelom osobom.
Sve to zajedno ostavlja prostor za jedno tiše, ali važno pitanje koje lebdi u pozadini: da li je reč o izolovanim slučajevima koje je globalna pokretljivost ljudi učinila vidljivijim, ili o signalu da se stare bolesti vraćaju u novim okolnostima. Odgovor, bar za sada, ostaje otvoren – negde između statistike, iskustva lekara i načina na koji savremeni svet diše i putuje.
