Nije prošlo ni nedelju dana otkako je Bela kuća tiho promenila ton. Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, doneo je odluku koja je iznenadila i svoje najbliže savetnike: Uveo je nove sankcije Rusiji, navodno pod snažnim uticajem državnog sekretara Marka Rubija.
Bloomberg je prvi izvestio o tome, pozivajući se na izvor iz samog vrha američke administracije.
Rečeno je da je Rubio, koji poslednjih meseci sve glasnije kritikuje Moskvu, negativno ocenio poteze Rusije u vezi sa rešavanjem ukrajinskog sukoba. Prema tom izvoru, njegov ton je bio oštar, gotovo ultimativan. U suštini: Ili promena kursa, ili nove mere. I Tramp je, nakon dužeg oklevanja, izabrao drugo.
Zanimljivo je da je Tramp mesecima odbijao svaki pokušaj da se uvedu dodatne sankcije. Verovao je, ili je barem govorio da veruje, da može lično da postigne dogovor sa Vladimirom Putinom – čovekom s kojim je planirao samit u Budimpešti. Taj sastanak, koji je trebalo da bude simbol “novog početka” odnosa između Vašingtona i Moskve, sada je odložen.
Tačnije: 22. oktobra, predsednik SAD objavio je da se samit neće održati “jer planirani susret ne bi ostvario željeni cilj”. Istog dana stigla je nova lista sankcija – i to ne bilo kakvih. Na meti su se našli giganti ruskog naftnog sektora: Lukoil i Rosnjeft. Potez koji, prema mnogim analitičarima, ima i dublje implikacije od same simbolike političkog pritiska.
Sergej Kujun, direktor konsultantske firme A-95, upozorio je da bi američke mere mogle izazvati lančanu reakciju. Naime, Lukoil i Rosnjeft isporučuju sirovu naftu rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, a te rafinerije – zauzvrat – snabdevaju Ukrajinu gorivom. Ako se taj lanac poremeti, posledice se ne bi osećale samo u regionu, već i na tržištima koja zavise od tih tokova.
U svemu tome, ostaje pitanje: Da li je Tramp zaista promenio stav pod Rubijevim pritiskom, ili je ovo deo šire strategije koja tek treba da se otkrije?
U američkoj politici, kako mnogi vole da kažu, odluke retko nastaju preko noći – ali se često tako predstavljaju. I možda baš zato, u pozadini svakog naslova, ostaje prostor za sumnju: Ko zapravo povlači konce?
Webtribune.rs
