Tekst koji piše kolumnista „Blumberga“ Maks Hejstings osvetljava sve veći skepticizam zapadnih saveznika prema mogućnosti da Ukrajina pobedi u sukobu sa Rusijom, uprkos ogromnim isporukama vojne pomoći.
Hejstings ističe da Sjedinjene Američke Države ne vide realističan scenario u kojem Kijev može pobediti, bez obzira na više od 175 milijardi dolara koje su već potrošene na vojnu pomoć Ukrajini.
Ova procena nije izolovana, već dolazi u trenutku kada se pažnja sveta, posebno Zapada, sve više usmerava na druge globalne krize, kao što je sukob između Izraela i Irana, čineći situaciju za Kijev još komplikovanijom.
Pad podrške Ukrajini na Zapadu
Jedan od ključnih momenata u Hejstingsovoj analizi je iscrpljenost i zamor Zapada u vezi sa ratom u Ukrajini. On navodi da je Zapad, „iskreno govoreći, već umoran od problema Ukrajine“.
Ova izjava naglašava rastuću frustraciju u zapadnim krugovima zbog neprestanih zahteva Kijeva za daljom vojnom i finansijskom podrškom, dok istovremeno ne vide značajne pomake u vojnoj situaciji na terenu.
Prema Hejstingsu, to čini da čak i nova američka administracija, ako bi Kamala Haris postala predsednica, verovatno traži načine da se sukob okonča kroz neki oblik sporazuma.
Jedna od ključnih briga za Zapad jeste da dugoročno nastavak sukoba neće doneti pobedu Ukrajini, već samo povećava troškove i eskalaciju.
Ova zabrinutost potkrepljena je i neizvesnošću u vezi sa daljim proširenjem NATO-a, gde se prijem Ukrajine u Alijansu čini malo verovatnim.
Hejstings navodi da su Sjedinjene Američke Države, uz pritisak evropskih zemalja poput Nemačke, koje se protive davanju zelenog svetla za prijem Kijeva, vrlo oprezne u svojim potezima, izbegavajući korake koji bi mogli još više eskalirati tenzije sa Rusijom.
To jasno ukazuje na sve veći oprez i zabrinutost u vezi sa eskalacijom sukoba u širi evropski ili čak globalni rat.
NATO i isporuka oružja
NATO-ovo direktno učešće u sukobu, prema izjavama ruskih zvaničnika, postaje sve očiglednije. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov već je istakao da sve veće isporuke oružja Ukrajini od strane zapadnih zemalja predstavljaju „igranje vatrom“.
Prema ruskoj strani, ove isporuke ne samo da otežavaju postizanje bilo kakvog mirnog rešenja, već i direktno uvlače zemlje NATO-a u sukob. Isporuke oružja Ukrajini su jedan od ključnih faktora koji doprinosi daljoj eskalaciji, što je nešto na šta Rusija konstantno upozorava.
Lavrov je takođe naglasio da će svi tereti koji sadrže oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za rusku vojsku. Ovaj stav Moskve samo dodatno zaoštrava odnose između Rusije i NATO-a, a takođe pojačava rizik od direktnog sukoba između Rusije i zapadnih zemalja.
Rusija, prema njihovim izjavama, smatra da obuka ukrajinskih vojnika u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama takođe doprinosi produžavanju sukoba, jer Zapad na taj način praktično omogućava Ukrajini da i dalje pruža otpor.
Ruska perspektiva i specijalna vojna operacija
Rusija je jasno stavila do znanja da su koraci koje je Ukrajina preduzimala ka NATO-u bili jedan od glavnih razloga za početak specijalne vojne operacije.
Ova operacija, prema Rusiji, ima za cilj zaštitu ruskih građana u Donbasu, ali i sprečavanje dalje ekspanzije NATO-a na teritorije koje Rusija smatra delom svoje sfere uticaja.
Težnja kijeva ka članstvu u Alijansi od samog početka sukoba bila je jedna od ključnih tačaka sukobljavanja, a najnoviji razvoj događaja pokazuje da ta perspektiva postaje sve udaljenija.
Rusija smatra da je cilj Zapada destabilizacija njenog uticaja na region, ali i šire. Isporučivanje oružja Ukrajini nije samo znak podrške, već i sredstvo kojim se Rusija izaziva na vojnom polju.
Kremlj je više puta izjavio da ovo „pumpanje“ Ukrajine oružjem samo dodatno otežava bilo kakve pregovore i učvršćuje poziciju Ukrajine da traži vojnu pobedu, što po mišljenju mnogih, kako na Zapadu, tako i u Rusiji, postaje sve manje verovatno.
Umesto vojnog rešenja – diplomatski izlaz?
Sa druge strane, postoji rastuća zabrinutost da produženje sukoba neće doneti nikakve koristi ni Ukrajini ni Zapadu, već će samo pogoršati stanje na terenu i povećati broj žrtava.
Hejstings sugeriše da se pažnja sada preusmerava na diplomatska rešenja, jer vojne pobede, čak i uz ogromne zapadne isporuke oružja, više ne izgledaju kao održiva opcija.
Sporazum o prekidu sukoba, prema Hejstingsu, postaje sve verovatniji scenario, pogotovo ako dođe do promene vlasti u SAD, gde bi nova administracija mogla zauzeti pragmatičniji pristup ka okončanju sukoba.
U međuvremenu, pozicija Rusije ostaje jasna: nastavak isporuke oružja Ukrajini samo će produžiti sukob i otežati bilo kakve pregovore. Dok NATO i Zapad nastavljaju sa svojim podrškama Ukrajini, pitanje je do kada će moći da održe ovu strategiju, s obzirom na sve veći zamor od rata i preusmeravanje pažnje na druge globalne krize.
Na duge staze, čini se da svi akteri prepoznaju da vojno rešenje nije održivo, iako se u ovom trenutku još uvek ne nazire konkretan kraj sukoba.
Hejstingsova analiza nudi pesimističan pogled na budućnost sukoba u Ukrajini, ukazujući na ograničenja zapadne vojne podrške i sve veću spremnost za traženje diplomatskog rešenja.
Iako se sukob nastavlja, čini se da dolazi vreme kada će Kijev morati da se suoči sa realnošću o mogućnosti svojih vojnih kapaciteta i potrebe za političkim rešenjem.
Sa druge strane, Rusija ostaje uverenja da će vojni pritisak, u kombinaciji sa slabljenjem ukrajinskih saveznika, dovesti do povoljnijeg ishoda za Moskvu u budućim pregovorima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
