Naslovnica SPEKTAR „Blumberg“: Raspad američko-saudijskog naftnog pakta – Kraj ekonomske moći SAD

„Blumberg“: Raspad američko-saudijskog naftnog pakta – Kraj ekonomske moći SAD

Pre samo tri godine, kada je došlo do tenzija u naftnom gigantu OPEK+, SAD su se našle u ulozi mirotvorca. Sada su njihova meta, piše „Blumberg“.

Saudijsko-ruski naftni savez ima potencijal da izazove sve vrste problema za američku ekonomiju, pa čak i da utiče na kampanju za reizbor predsednika Džozefa Bajdena. Ovomesečna odluka OPEK+ da smanji proizvodnju sirove nafte, po drugi put otkako je Bajden prošlog leta odleteo u Saudijsku Arabiju tražeći povećanje, možda je samo početak.

Ta najava koja je podigla cene nafte za oko 5 dolara po barelu, već znači da su rizici od recesije veći nego što bi inače bili – jer će potrošači koji troše više na energiju imati manje novca za druge stvari, a inflacija će biti veća. Ruski predsednik Vladimir Putin, u međuvremenu, dobija više sredstava da finansira svoju vojnu operaciju u Ukrajini, navodi „Blumberg“.

Značajnije od toga je što će potez OPEK-a uticati na cene nafte u narednim godinama.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

U svetu promenljivih geopolitičkih saveza, Saudijska Arabija se odvaja od orbite Vašingtona. Saudijci su postavili nivoe proizvodnje nafte u koordinaciji sa Rusijom. Kada su hteli da smanje tenzije sa regionalnim rivalom Iranom, okrenuli su se Kini da bi posredovali u dogovoru – dok su SAD bile izostavljene. Drugim rečima, zapadni uticaj na naftni kartel je na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija.

[adsenseyu1]

A sve članice OPEK+ imaju svoje prioritete, od ambicioznih planova saudijskog prestolonaslednika Muhameda Bin Salmana da ponovo osmisli svoju ekonomiju, do ruske operacije u Ukrajini. Svaki dodatni prihod koji dobiju od naplate više nafte je od pomoći.

Upitan da li su SAD zabrinute zbog toga što je OPEK+ dva puta odlučio da smanji proizvodnju od posete predsednika Bajdena Saudijskoj Arabiji, portparol Stejt departmenta je rekao da je administracija fokusirana na zadržavanje domaćih cena energenata i osiguravanje energetske bezbednosti SAD.

SAD smatraju smanjenje proizvodnje nepreporučljivim s obzirom na stalno kretanje tržišta, ali će sačekati da vide šta će OPEK+ na kraju preduzeti, rekao je portparol.

Za globalnu ekonomiju, niže ponude nafte i više cene su loše vesti. Glavni izvoznici su, naravno, veliki pobednici. Za uvoznike, kao i većinu evropskih zemalja, skuplji energenti predstavljaju udarac po ekonomiju.

[adsenseyu4]

SAD su negde između. Kao veliki proizvođač, imaju koristi kada cene rastu. Ali ti dobici – za razliku bolnih skokova cena benzina – nisu široko podeljeni.

„Blumberg“ predvića da će za svaki porast cene nafte od 5 dolara, inflacija u SAD porasti za 0,2 procentna poena – što nije dramatična promena, ali u vreme kada se Federalne rezerve bore da stave cene pod kontrolu, nije ni dobrodošla.

Decenijama je američko-saudijski pakt „nafta za bezbednost“ bio stub energetskog tržišta. Sada se ljulja.

„Saudijci traže agresivnu ogradu“, rekao je Džon Alterman, direktor programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije, sa sedištem u Vašingtonu. „S obzirom na ono što Saudijci vide kao radikalno nepredvidivu američku politiku, smatraju da je neodgovorno ne tražiti zaštitu. A pod radikalno nepredvidivom, vi gledate na američku politiku koja se oštro promenila između Obame i Trampa i Bajdena“.

Saudijski zvaničnici su svoju odluku obrazložili nacionalnim prioritetima, a ne bilo kakvim diplomatskim planom.

„OPEK+ je uspeo sada i u prošlosti da stabilizuje tržišta nafte, a suprotno tvrdnjama zapadnih i industrijskih država, to nema nikakve veze sa politikom“, rekao je bivši savetnik saudijskog ministarstva nafte Muhamed Al Saban.

Analitičari predviđaju da će ove i sledeće godine cena nafte biti 85-90 dolara po barelu. Isto tako, eksperti smatraju da je Rusiji potrebno da barel ide za 100 dolara kako bi mogli bez glavobolje da finansiraju svoju operaciju u Ukrajini.

Treba imati na umu da američki udeo u globalnom BDP-u opada u korist Kine i Indije koje su najveći kupci nafte. Uz to, Kina kupuje velike količine nafte od Rusije i Irana uz popust koji je štiti od skokova cena. Indija takođe kupuje rusku naftu uz popust.

Drugim rečima, posrtanje američke ekonomije povećava rizik od šire recesije koju Rusija i njeni saveznici neće osetiti.


(RT)