Nemačka je izdvojila više od 260 milijardi evra za suočavanje sa neposrednim rizicima energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, ali će konačno rešenje biti mnogo skuplje – ako zemlja uopšte bude uspela da ga izvede, piše „Blumberg“
Prema podacima tog sajta, predviđa se da će cena za budući energetski sistem zemlje iznositi preko 1 bilion dolara do 2030. godine.
Troškovi uključuju ulaganja u nadogradnju elektroenergetskih mreža i pre svega nove generacije za upravljanje postupnim ukidanjem nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj, rešavanje povećane potražnje električnih automobila i sistema za grejanje i ispunjavanje klimatskih obaveza.
Prelazak će zahtevati postavljanje solarnih panela koji pokrivaju ekvivalent 43 fudbalska terena i 1.600 toplotnih pumpi svakog dana.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Takođe je potrebno izgraditi 27 novih kopnenih i četiri elektrane na vetar na moru nedeljno, prema listi želja koju je predstavio kancelar Olaf Šolc tokom nedavne posete sedištu Folksvagenu.
„Ovo je hrabar poduhvat — verovatno najhrabriji projekat od rekonstrukcije Nemačke“, rekao je vicekancelar Robert Habek, koji nadgleda klimatsku i energetsku politiku.
Oko 250 gigavata novog kapaciteta moraće da bude instalirano do 2030. godine, kada se očekuje da će potražnja za električnom energijom biti za oko trećinu veća nego sada.
Nemačka vlada je najavila da će ove godine pripremiti tendere za gasna postrojenja koja čine oko desetinu kapaciteta. Za obnovljivu ekspanziju, postavljanje jednog vetrobranskog jarbola treba čak sedam godina za pripremu prema nemačkoj birokratiji.
I u oblasti hemijske industrije beleži se gubitak,. Hemijski gigant u Nemačkoj sada zatvara niz energetski intenzivnih fabrika, uključujući dve fabrike amonijaka i srodna postrojenja za proizvodnju đubriva, što je rezultiralo otpuštanjem 700 radnih mesta na njegovom glavnom mestu u Ludvigshafenu.
„Visoke cene energije sada dodatno opterećuju profitabilnost i konkurentnost u Evropi“, rekao je glavni izvršni direktor Martin Brudermiler.
U srcu nemačke dileme leže politički planovi za postepeno ukidanje određenih izvora energije bez jasnog utvrđivanja puta za njihovu zamenu. Poslednje tri nuklearne elektrane u zemlji biće zatvorene do sredine aprila, a sada je cilj ubrzati prelazak sa uglja do 2030. Izazov je pojačan nakon što je Rusija, glavni snabdevač Nemačke energentima pre rata, ograničila dotok gasa.
[adsenseyu1]
S obzirom da nema nuklearne energije i uglja, Nemačka je preduzela brzo uvođenje terminala za uvoz skupljeg tečnog prirodnog gasa kako bi obezbedila da ima energiju za pogon svoje industrije teške privrede. U isto vreme, prema procenama vlade, električni automobili, toplotne pumpe i elektrolizatori za proizvodnju vodonika trebalo bi da povećaju potražnju za 33 odsto na oko 750 teravat-sati do 2030. godine.
Dok su Šolc i Habek pokazali da postoji politička volja da nastave sa tranzicijom, potrebna im je pomoć iz privatnog sektora, uključujući nabavku tona čelika i drugih materijala potrebnih za tako ogroman poduhvat, kaže Liza Fišer, stručnjak za energetske sisteme u tink tenku E3G.
Nemačka takođe treba da osmisli kako će proizvoditi struju kada vetar i sunce nisu dostupni, piše „Blumberg“. Dosadašnji plan vlade uključuje pripremu više novih gasnih postrojenja koja kasnije mogu da rade na vodonik, iako se bori da pronađe investitore koji su spremni da preuzmu tako skupe projekte.
„U sadašnjim okvirnim uslovima ne mogu se očekivati dovoljna ulaganja“, rekla je Veronika Grim, članica ekonomskog saveta nemačke vlade. Nedostatak finansiranja potiče od visokog nivoa neizvesnosti na energetskim tržištima i nejasnih propisa, dodala je ona.
Berlin pokušava da reši to pitanje temeljnim preuređenjem načina kupovine i prodaje električne energije, a panel stručnjaka koji savetuju vladu o redizajniranju počeo je razmatranje ove nedelje.
Cilj je da se obezbede podsticaji za gasna postrojenja spremna za vodonik, čak i ako je malo verovatno da će dobiti veliki prihod van mračnih, još uvek zimskih perioda kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora niska.
Još jedan izazov je osigurati da zelena električna energija, koja se često proizvodi u ruralnim obalnim regionima na severu, može da stigne do potrošača i fabrika na jugu. Veličina nemačke mreže moraće da se udvostruči do 2030. godine, kaže Leonhard Birnbaum, glavni izvršni direktor preduzeća EON SE, koje ima oko 800.000 kilometara nemačke distributivne mreže.
Uprkos svim izazovima, najveća evropska privreda još uvek ima vremena da reši probleme i stvori prave uslove, ali treba da se pokrene, piše „Blumberg“.
„Nemačka to može, ali postoje uska grla koja se trenutno ne razmatraju dovoljno detaljno“, rekao je Fišer iz E3G.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
