Marine Le Pen, liderka ekstremno desne stranke „Nacionalno okupljanje“ (fr. Rassemblement National), već godinama ima značajan uticaj na francusku politiku, ali njen uspon u 2024. godini označava novu fazu u njenom političkom delovanju.
Prema članku objavljenom u Bloombergu, trenutna politička situacija u Francuskoj stavila je Le Pen u ključnu poziciju u kojoj faktički postaje „izvršitelj sudbine“ nove francuske vlade, što je samo po sebi odraz političkog preokreta u zemlji.
Nova vlada i politička kriza
Francuski predsednik Emanuel Makron suočava se sa ozbiljnom krizom nakon imenovanja nove vlade na čelu sa premijerom Mišelom Barnijeom. Ovaj premijerov kabinet, formiran krajem leta 2024. godine, predstavlja neujedinjenu mešavinu konzervativaca i centrista, koji nisu uvek usaglašeni u svojim političkim ciljevima i prioritetima.
Ovo imenovanje je izazvalo burne reakcije svih političkih frakcija, kako na levici, tako i na desnici. Barnijeov kabinet je doživljen kao desničarski zaokret, ali ga analitičari nazivaju „nespretno složenom kombinacijom“ koja nije održiva na duže staze.
Najveći problem za vladu Makronovog novog premijera jeste to što ni levica ni desnica nisu spremne da pruže podršku. Leva koalicija, poznata kao „Novi narodni front“, koja ima većinu u donjem domu parlamenta, ostala je van kabineta i odmah se obavezala da sruši vladu pri prvoj mogućnosti.
Međutim, oni sami nemaju dovoljno glasova da izglasaju nepoverenje vladi, pa su potrebni glasovi „Nacionalnog okupljanja“, stranke na čelu sa Marine Le Pen, što joj daje ključni uticaj.
Le Pen je kroz svoju izjavu u subotu uveče na društvenim mrežama oštro kritikovala Makrona i njegovu vladu, navodeći da je nova vlada „bez budućnosti“ i da predstavlja „povratak makronizma“, za koji tvrdi da su francuski birači već dva puta odbacili na izborima. Ove reči jasno pokazuju njenu ambiciju da iskoristi trenutnu političku krizu za dalji rast svog uticaja.
Uloga Marin Le Pen i poslednji izbori
Marine Le Pen dolazi iz političke porodice; njen otac, Žan-Mari Le Pen, bio je osnivač i dugogodišnji lider stranke „Nacionalni front“, koja je kasnije preimenovana u „Nacionalno okupljanje“. Iako je njen otac bio poznat po radikalnijim stavovima, Marine Le Pen je stranku preoblikovala u moderniju, manje ekstremističku partiju, pokušavajući da privuče širi spektar birača.
Na predsedničkim izborima 2022. godine, Marine Le Pen je stigla do drugog kruga glasanja, gde je izgubila od Makrona, ali sa značajnim brojem osvojenih glasova – 41,5%. Ovaj rezultat bio je daleko najbolji u istoriji njene stranke.
Iako nije pobedila, Le Pen je nakon tih izbora nastavila da gradi podršku među radničkom klasom, ruralnim biračima, kao i među onima koji se osećaju ekonomski i politički marginalizovanim u savremenoj Francuskoj.
Nakon parlamentarnih izbora 2024. godine, „Nacionalno okupljanje“ postalo je najveća pojedinačna stranka u francuskom parlamentu, iako je levica, okupljena oko „Novog narodnog fronta“, obezbedila većinu u donjem domu.
Ovi izbori su pokazali rastuće nezadovoljstvo Francuza aktuelnom vlašću i Makronovim reformama, a Le Pen je vešto iskoristila ovaj trenutak kako bi se pozicionirala kao alternativa vladajućim elitama.
S obzirom na to da se francuski politički prostor sve više fragmentira, Le Pen se nalazi u poziciji gde njen stav može biti odlučujući za stabilnost ili pad aktuelne vlade. Iako njena stranka nije deo Barnijeovog kabineta, ona kontroliše značajan broj glasova, koji bi mogli biti presudni za izglasavanje nepoverenja. Ovo joj daje mogućnost da praktično diktira uslove daljih političkih dešavanja, naročito u vezi sa ključnim pitanjima kao što su ekonomske reforme i budžet.
Ekonomija pod pritiskom i politička nestabilnost
Makronova odluka da raspusti donji dom parlamenta i kriza koja je usledila ozbiljno su uzdrmali poverenje investitora, što je dovelo do rasta troškova zaduživanja Francuske u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
Ova situacija se pogoršala tokom leta 2024. godine, kada je fiskalna situacija Francuske dodatno oslabila pod vladom bez jasne političke podrške.
Barnijeov kabinet sada mora hitno da radi na zakonu o budžetu za 2025. godinu kako bi rešio problem rastućeg budžetskog deficita, ali se čini da vlada neće biti u stanju da ispoštuje rok za predstavljanje budžetskog plana do 1. oktobra.
Politička nesigurnost oko stabilnosti vlade dodatno otežava ovu situaciju, jer je malo verovatno da će se budžetske reforme lako usvojiti u parlamentu, gde je odnos snaga izrazito nepovoljan za vladu.
Marine Le Pen, sa svoje strane, koristi ovu krizu kako bi se nametnula kao glavni igrač u budućim političkim odlukama. Njena stranka se pozicionira kao oponent ne samo Makronovom vođenju zemlje, već i kao protivnik ideja koje promoviše trenutna vlada.
Njeno protivljenje „makronizmu“ – pojmu koji se koristi kako bi se označile Makronove politike koje mnogi smatraju elitističkim i odvojenim od naroda – moglo bi dodatno podstaći njene šanse na narednim izborima, ukoliko trenutna vlada bude oborena.
Buduće političke perspektive
Ukoliko nova vlada Mišela Barnijea padne, a glasovi „Nacionalnog okupljanja“ budu ključni u izglasavanju nepoverenja, to će predstavljati veliki trijumf za Marine Le Pen i njenu stranku. Francuska bi mogla ući u novu fazu političke nestabilnosti, sa mogućim novim izborima koji bi otvorili put Le Pen da preuzme još veću ulogu u francuskoj politici.
Ako se trenutna kriza produži, ona bi mogla dodatno ojačati Le Pen i njen ekstremno desničarski pokret, čime bi se izmenila politička dinamika u zemlji na duži period.
Le Pen već godinama kritikuje Makronovu politiku otvorenosti prema Evropi i njegovo vođenje ekonomije. Njena vizija uključuje jaču kontrolu nad migracijama, povratak suvereniteta Francuske nad njenim zakonodavstvom, i oštriji stav prema globalnim ekonomskim institucijama.
S obzirom na to da se Francuska suočava sa velikim ekonomskim izazovima, uključujući i problem rastuće inflacije i javnog duga, politička ponuda Marine Le Pen može postati privlačna za sve veći broj francuskih birača.
Ako se situacija razvije u skladu sa najnovijim prognozama, Marine Le Pen bi mogla postati ključna politička figura u Francuskoj, iako formalno ne preuzima ulogu u vladi.
Sa sve većom podrškom među nezadovoljnim glasačima i mogućnošću da utiče na donošenje ključnih odluka u parlamentu, njen uticaj bi mogao dodatno porasti u narednim mesecima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
