Zapadni mediji u povećanom obimu rusko-kineske saradnje vide „pretnju od širenja nuklearnog naoružanja“, što kineski zvaničnici demantuju
Rusija i Kina nastavljaju da produbljuju saradnju u oblasti nuklearne energije, što pojedini zapadni mediji, ali i Pentagon, vide kao pretnju.
Kineski reaktor CFR-600 na ostrvu Čangbijao, u provinciji Fuđen, jedna je od najpažljivije posmatranih nuklearnih lokacija na svetu, a američki obaveštajci predviđaju da bi on, kada postane operativan do kraja ove godine, mogao da proizvodi plutonijum koji bi se mogao koristiti u proizvodnji nuklearnog oružja.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Potpuno je moguće da je reč o civilnom programu“, rekao je analitičar Instituta Ujedinjenih nacija za nuklearno razoružavanje Pavel Podvig za „Blimberg“. „Ono što me čini nervoznim je činjenica da je Kina prestala da prijavljuje svoje civilne zalihe plutonijuma. To, naravno, nije definitivni dokaz, ali nije ni dobar znak.“
Zvaničnici Pentagona objavili su krajem prošle godine izveštaj u kom tvrde da Kina planira drastično povećanje broja nuklearnih bojevih glava, sa oko 400 sa koliko trenutno raspolaže na navodnih 1.500 do 2035. godine. Kako navodi „Blumberg“, u američkom Ministarstvu odbrane veruju da bi reaktor CFR-600 mogao da igra ključnu ulogu u ispunjavanju tog cilja.
Tokom razgovora sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom krajem decembra, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da saradnja u oblasti odbrane i vojne tehnologije zauzima „posebno mesto“ u odnosima te dve zemlje.
„Očigledno, Kina ima koristi od saradnje sa Rusijom“, rekla je za „Blumberg“ Hana Note, stručnjak za kontrolu naoružanja iz Nemačke. Taj američki portal navodi i da Kina ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za obogaćenje plutonijuma koji se koristi u nuklearnom naoružanju, pošto je devedesetih godina zatvorila većinu svojih proizvodnih kapaciteta tog elementa.
Kineski zvaničnici kategorički su odbacili američke navode. U Ministarstvu spoljnih poslova Kine rekli su da Peking „striktno poštuje sve obaveze o neširenju nuklearnog naoružanja“, kao i da je dobrovoljno prilažu izveštaje o „delu svojih nuklearnih aktivnosti“ Međunarodnoj agenciji za nuklearnu energiju (IAIE).
Portparol kineskog Ministarstva odbrane Tan Kefei rekao je krajem februara da su SAD više puta koristile postojanje navodne „kineske nuklearne pretnje“ kao izgovor za širenje sopstvenog strateškog nuklearnog arsenala, dok Kina, sa druge stane, neguje odbrambenu nuklearnu politiku koja zabranjuje upotrebu tog oružja u ofanzivne svrhe.
[adsenseyu1]
Saradnja Rusije i Kine u oblasti nuklearne energije je, ipak, značajno povećana tokom prošle godine. Kina je platila oko 384 miliona dolara za 25.000 kilograma goriva za reaktor CFR-600, koje je kupljeno od ruske kompanije „Rosatom“, preneo je „Blumberg“.
Projekat će postati „prva nuklearna elektrana sa brzim reaktorom visokog kapaciteta izvan Rusije“, rečeno je nakon isporuke krajem decembra u kompaniji za proizvodnju nuklearnog goriva TVEL, koja se nalazi u vlasništvu „Rosatoma“.
Visoko obogaćeni uranijum, definisan kao prisustvo izotopa uranijuma-235 rafinisanih do čistoće veće od 20 odsto, je strogo kontrolisan metal, a samo nekoliko zemalja poseduje kapacitete za njegovo obogaćivanje.
Što je viši nivo obogaćivanja, to je uranijum pogodniji za vojnu upotrebu, a eliminisanje međunarodne trgovine visokoobogaćenim uranijumom je centralni stub politike neširenja nuklearnog naoružanja tokom devedesetih godina prošlog veka.
Reaktor CFR-600 deo je ambicioznog kineskog plana da pretekne SAD i postane najveći proizvođač nuklearne energije do sredine sledeće decenije. Kina takođe radi na izgradnji fabrike u pustinji u provinciji Gansu, koja bi, kada izgradnja bude završena za dve godine, navodno trebalo da izvlači plutonijum iz iskorišćenog nuklearnog goriva, prenosi „Blumberg“.
Tenzije u odnosima između Kine i SAD povećane su prethodnih nedelja, nakon što je u američkom vazdušnom prostoru početkom februara uočen kineski balon, zbog čega je otkazana poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu. Amerikanci su Peking optužili za špijunažu, dok su Kinezi tvrdili da je reč o zalutalom meteorološkom balonu.
Američke vlasti su balon oborile u subotu, 4. februara, a šef kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Vang Ji američke reakcije na čitav incident nazvao je „histeričnim“.
Sada postoji opasnost da optužbe između Pekinga i Vašingtona dobiju i nuklearnu dimenziju, što bi moglo da dovede do povećanja broja nuklearnih bojevih glava, navodi „Blumberg“.
„Kina je sebe ranije ograničavala na ono što naziva ‘minimalni nuklearni otklon’. Njihovi nuklearni kapaciteti su bili daleko manji od američkih“, rekao je ruski stručnjak za nuklearno naoružanje Aleksej Arbatov u komentaru za Ruski savet za međunarodne odnose.
„Ali Kinezi su odlučili da sustignu SAD kada je reč o količini i kvalitetu nuklearnih snaga“, rekao je on.
Rusija trenutno raspolaže najvećim nuklearnim arsenalom na svetu sa oko šest hiljada bojevih glava, dok se SAD nalaze na drugom mestu sa oko pet hiljada. Kina je se nalazi na dalekom trećem mestu, a tink tenk „Federacija američkih naučnika“ procenjuje da ona raspolaže sa oko 350 bojevih glava.
Kao deo petočlanog kluba zvaničnih nuklearnog sila, čije je pravo posedovanja tog naoružanja kodifikovano Ugovorom o neširenju nuklearnog naoružanja iz 1970. godine, Kina i Rusija nisu u obavezi da podnose izveštaje o detaljima koji bi mogli da potvrde da li se CFR-600 koristi za proizvodnju materijala za nuklearno naoružanje.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
