Kina je postala jedan od najvećih zajmodavaca državama u razvoju, piše „Blumberg“ i dodaje da Peking pokušava da ostvari ekonomsku moć koju su Sjedinjene Američke Države imale tokom 20. veka.
Kako se navodi, Kina ogromne rezerve svoje centralne banke koristi za spasavanje pojedinih država kojima je godinama davala kredite.
Stručnjaci takvu politiku nazivaju „novim globalnim sistemom za prekogranično pozajmljivanje zemljama u nevolji“ kojim se Peking suprotstavlja okvirima koje su SAD uspostavile 1940-ih godina. Istovremeno, Narodna banka Kine postaje uticajni zajmodavac u vreme rastućeg rivalstva između dve supersile.
Od 2016. do 2021. godine, Kina je izdvojila oko 185 milijardi dolara zemljama u razvoju koje su se borile sa finansijskim poteškoćama, pogoršanim pandemijom virusa korona.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Tih 185 milijardi dolara premašilo je 144 milijarde dolara koje je isplatio Međunarodni monetarni fond u istom periodu, ukazuje „Blumberg“.
Najveći deo pomoći stavljen je na raspolaganje putem kreditnih linija Narodne banke Kine, što su zapravo zajmovi sa niskim kamatama između centralnih banaka.
[adsenseyu1]
Tokom protekle dve decenije, Narodna banka Kine je pregovarala o sporazumima sa 40 zemalja i trgovinskih blokova u vrednosti od oko 580 milijardi dolara, kako bi podstakla međunarodnu upotrebu kineske valute.
Do povećanog broja kineskih pozajmica preko centralne banke došlo je nakon inicijative predsednika Si Đinpinga „Pojas i put“ kojom je izdvojeno 900 milijardi dolara za infrastrukturu i druge projekte širom sveta.
Međutim, „Blumberg“ ističe da su kineski sporazumi o razmeni valuta drugačiji jer ih zemlje u razvoju koriste i za jačanje deviznih rezervi svojih centralnih banaka kako bi izbegli smanjenje kreditnog rejtinga i pad vrednosti sopstvenih valuta.
Istovremeno, koriste ih i za finansiranje državnih budžeta. To dovodi do, kako piše „Blumberg“, pretvaranja kineske centralne banke u izvor sredstava za hitne slučajeve ili premošćivanje zajmova, što je tradicionalno bilo u nadležnosti MMF-a.
[adsenseyu4]
Naše pozajmice su samo mali deo šire slike, a problemi sa dugovima država u razvoju pogoršali su FED i kampanje monetarnog pooštravanja od strane centralnih banaka razvijanih zemalja, rekao je šef međunarodnog odeljenja Narodne banke Kine Đin Žongsja.
SAD i druge zemlje kreditori bore se sa Kinom oko najboljeg načina za restrukturiranje dugova zemalja u razvoju, uključujući Šri Lanku i Zambiju, koje nisu otplatile svoje kredite.
Prema podacima MMF-a, do kraja februara najmanje tri desetine najsiromašnijih zemalja sveta bilo je u dugovima ili u velikom riziku od toga.
Inače, Kina je ranije odbijala da pregovara o dugovanjima, poput drugih zemalja kreditora ili MMF-a, a umesto da oprosti dug, Peking zemljama najčešće daje više vremena za otplatu kredita.
Bivša glavna ekonomistkinja Svetske banke Karmen Rajnhart kritikuje pristup Pekinga i navodi da je ovo početak dugotrajnog puta za zemlje u razvoju koje su u dugovima.
Dodaje da Peking indirektno spašava svoje kreditore čiji su zajmovi za projekte inicijative „Pojas i put“ propali.
Zvaničnici u Vašingtonu smatraju da je Peking namamio mnoge siromašne zemlje u „dužničku zamku“.
Savetnik u Beloj kući Amos Hohštajn navodi da je Kina prvo kreirala te dugove, a da se nakon toga traži od MMF-a i drugih zemalja da spasu zemlje koje je Peking zadužio.
Ono što je sigurno jeste da Kina igra sve važniju ulogu u proračunima koje zemlje pogođene krizom moraju da naprave. Takođe, Peking nudi alternativu sistemu koji je decenijama upravljao odgovorom sveta na ekonomske vanredne situacije.
„To je važno jer se dve najveće ekonomije sve više bore za uticaj u globalnom finansijskom i monetarnom sistemu koji postaje više multipolaran, manje institucionalizovan i manje transparentan“, zaključuje „Blumberg“.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
