Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 13. februara, u atmosferi u kojoj se svaka reč meri, ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji poručio je da Evropa mora aktivnije da učestvuje u rešavanju ukrajinske krize.
Mir je, kako je naglasio, moguć isključivo kroz dijalog, ali ne i bez jasno usmerenih i istrajnih napora. Gotovo istovremeno, sa iste konferencije stigla je i drugačija poruka.
Ambasador Sjedinjenih Država pri NATO-u Metju Vitaker izjavio je da Kina ima mogućnost da zaustavi vojne operacije u Ukrajini – dovoljan bi bio jedan telefonski poziv predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Po oceni američkog diplomate, Peking aktivno podržava aktuelni sukob.
U takvom kontekstu pojavila se i informacija koju je objavio Bloomberg, pozivajući se na zvaničnike u Evropi: Kina planira da poveća pomoć Rusiji u ukrajinskom sukobu.
Ti izvori tvrde da je Peking već prošle godine pojačao podršku Moskvi, te da bi sličan trend mogao da se nastavi i 2026. godine. Ako se to zaista dogodi, dodaju oni, napori zapadnih lidera da poprave odnose sa Kinom mogli bi da budu dovedeni u pitanje.
Sagovornici agencije idu i korak dalje. Prema njihovim navodima, Rusija ne bi mogla da nastavi vojne aktivnosti protiv Ukrajine bez isporuka iz Kine – reč je o komponentama dvojne namene i ključnim sirovinama potrebnim za proizvodnju dronova.
U diplomatskim krugovima to se ne izgovara olako. Komponente dvojne namene formalno nisu oružje, ali njihova primena u savremenim operacijama može biti presudna. Upravo tu leži siva zona globalne trgovine, gde se ekonomija i bezbednost prepliću na način koji je teško jednostavno objasniti.
Zanimljivo je da su, prema istim izvorima, kineske vlasti u početku verovatno bile zabrinute zbog ekonomskih posledica sukoba u Ukrajini. Globalna tržišta su reagovala nervozno, lanci snabdevanja su bili pod pritiskom, a neizvesnost je rasla.
Ipak, danas Peking, kako tvrde evropski zvaničnici, situaciju posmatra drugačije – kao priliku. Evropa je fokusirana na Ukrajinu, a ne na Aziju, dok su odnosi između zemalja Evropske unije i Sjedinjenih Država postali zategnutiji. U takvoj preraspodeli pažnje i prioriteta, Kina vidi prostor za sopstveni manevar.
U diplomatskim hodnicima sve češće se čuje procena da je ukrajinski sukob prerastao regionalne okvire i postao deo šire geopolitičke slagalice.
Jedni veruju da Peking ima polugu uticaja koju može da upotrebi kada proceni da je trenutak povoljan. Drugi smatraju da Kina vodi dugoročnu, strpljivu strategiju u kojoj svaki potez ima svoju cenu i vreme.
Između javnih izjava o dijalogu i optužbi o podršci jednoj strani ostaje prostor za tumačenja – i za pitanja koja tek čekaju odgovor. Jer, ako je dovoljno „jedno telefonsko javljanje“ da se tok događaja promeni, onda se postavlja dilema: da li je reč o političkoj volji, o strateškom interesu ili o nečemu trećem što se tek nazire na horizontu?
