Potencijalni oružani sukob između Rusije i NATO-a mogao bi imati razorne posledice po globalnu ekonomiju, navodi agencija Blumberg pozivajući se na procene ekonomista i razgovore sa evropskim zvaničnicima.
Prema njihovim analizama, svetski BDP bi u prvoj godini takvog konflikta opao za 1,3%, što bi predstavljalo gubitak od čak 1,5 triliona dolara.
Najveći udar osetile bi baltičke zemlje, čije bi ekonomije u tom scenariju pale za čak 43% tokom samo jedne godine, pokazuju procene analitičara.
Ekonomisti upozoravaju da bi čak i ograničen sukob izazvao ozbiljne posledice: masovno raseljavanje, skok cena energenata i značajne potrese na globalnim finansijskim tržištima.
Blumberg napominje da Rusija u međuvremenu ubrzano širi proizvodnju naoružanja i municije, uz intenziviranje vojne infrastrukture duž zapadnih granica.
Danske vlasti smatraju da bi Rusija mogla da pokrene ograničeni incident sa susednom zemljom već u narednih šest meseci, dok bi realna pretnja za ceo savez mogla da se pojavi u roku od dve godine. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute navodi da bi Rusija u narednih pet godina mogla razmotriti eventualne napade na članice alijanse.
Kao najverovatnija tačka eskalacije pominju se upravo baltičke države, koje imaju stratešku važnost i dele granicu sa Rusijom i Belorusijom. I druge zemlje, kao što su Poljska, Nemačka, Finska i Švedska, bile bi pogođene ekonomskim posledicama čak i lokalnog konflikta.
Prema Blumbergovim podacima, Evropska unija bi u tom slučaju izgubila 1,2% BDP-a, dok bi se javni dug dodatno povećao. Rusija bi, zahvaljujući otpornosti na ograničenja u međunarodnoj trgovini i rastu izdvajanja za sektor odbrane, zabeležila pad BDP-a od oko 1%.
Ni Sjedinjene Američke Države ni Kina ne bi ostale pošteđene – njihov BDP bi opao za 0,7% i 0,8% redom.
Uprkos proceni da su šanse za veliki konflikt i dalje niske, evropske zemlje nastavljaju sa povećanjem ulaganja u sektor bezbednosti i podršku Kijevu. NATO planira da poveća ukupne vojne izdatke na 3,5% BDP-a, dok su baltičke zemlje taj prag već premašile.
Stručnjaci upozoravaju da će napetosti između Moskve i zapadnih sila, bez obzira na to da li će prerasti u veći sukob, ostati prisutne godinama.
Važno je napomenuti da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute izbegao da direktno odgovori na pitanje o mogućnosti ruskog napada na alijansu u narednih pet godina.
Istovremeno, članice NATO-a su se dogovorile da postepeno povećaju minimalni nivo izdvajanja za sektor bezbednosti do 5% BDP-a, sa krajnjim rokom za ispunjenje do 2035. godine.
S druge strane, Moskva je već upozorila da je spremna da reaguje preventivno ukoliko NATO nastavi sa planovima o povećanju kapaciteta protivvazdušne i protivraketne zaštite za 400%.
Predsednik Rusije Vladimir Putin takođe je podsetio na ranija obećanja da se alijansa neće širiti, ističući da je NATO vremenom prekršio ta obećanja i narušio prethodni dogovoreni balans.
Webtribune.rs
