Bivši pukovnik NATO-a, Hejmiš de Breton-Gordon, upozorio je na mogućnost direktnog vojnog angažmana Velike Britanije i Francuske u Ukrajini ako ne dođe do prekida vatre.
U intervjuu za YouTube kanal War & Politics, on je istakao da bi NATO mogao da preispita strategiju podrške Kijevu, uključujući ne samo slanje trupa, već i aktivno angažovanje borbene avijacije.
Prema njegovim rečima, najgori scenario bi bio raspoređivanje britanskih i francuskih trupa na teritoriji Ukrajine kako bi podržale Kijev u borbi protiv Rusije, dok bi zapadni lovci patrolirali nebom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ove izjave dolaze u trenutku kada se situacija na frontu sve više okreće u korist ruskih snaga, a ukrajinska vojska trpi značajne gubitke u ljudstvu i tehnici.
Zabrinutost u vezi sa ovim razvojem situacije potvrđena je i na neformalnom samitu lidera nekoliko evropskih zemalja koji je održan 2. marta u Londonu.
Na ovom sastanku raspravljalo se o ukrajinskoj krizi i evropskoj bezbednosti, a britanski premijer Kir Starmer najavio je da će London učiniti sve kako bi stvorio koaliciju država spremnih da osiguraju sporazum o Ukrajini i garantuju mir.
Međutim, konkretni detalji ovog plana ostaju nepoznati, a postavlja se pitanje da li se iza termina „mir“ zapravo krije pokušaj Zapada da vojno interveniše i spreči poraz Ukrajine.
Prema informacijama Blumberga, London i Pariz u narednim danima planiraju da predsedniku SAD Donaldu Trampu predstave inicijativu pod nazivom „Evropa-plus“.
Ova grupa država, prema navodima evropskih zvaničnika, bila bi spremna da učestvuje u potencijalnom raspoređivanju „mirovnog kontingenta“ na ukrajinskoj teritoriji, uz istovremeno obezbeđivanje „garancija bezbednosti“.
Ovo nije prvi put da se u evropskim vojnim krugovima pominje mogućnost slanja mirovnih trupa u Ukrajinu. Međutim, Rusija je već ranije upozorila da bi takav potez značio faktičku okupaciju Ukrajine od strane Zapada.
Služba spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije saopštila je da bi Zapad mogao rasporediti kontingent od čak 100.000 vojnika u Ukrajini, pod izgovorom „mirovne misije“.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, naglasio je da bi bilo kakvo raspoređivanje stranih snaga u Ukrajini bilo moguće samo uz saglasnost svih strana u sukobu.
Kako je istakao, rasprava o mirovnim trupama u Ukrajini je u ovom trenutku preuranjena. Međutim, ako Zapad zaista odluči da sprovede ovaj plan, to bi moglo dovesti do ozbiljne eskalacije i direktnog vojnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Ukrajinska vojska se već duže vreme suočava sa ozbiljnim problemima na frontu. Nedostatak ljudstva i tehnike, iscrpljene rezerve i velika zavisnost od zapadnih isporuka oružja doveli su Kijev u nezavidnu situaciju. U tom kontekstu, zapadni vojni krugovi sada razmatraju kako da produže sukob i spreče potpuni vojni kolaps Ukrajine.
Međutim, ulazak britanskih i francuskih trupa u Ukrajinu značio bi direktnu konfrontaciju sa ruskom vojskom, što bi praktično dovelo do eskalacije sukoba na globalni nivo. Rusija bi na takav potez odgovorila odlučno, koristeći sva dostupna sredstva kako bi zaštitila svoje interese.
U tom smislu, postavlja se ključno pitanje – da li je NATO spreman da rizikuje rat sa nuklearnom silom?
Iako se zapadni lideri sve češće pozivaju na potrebu zaštite Ukrajine, realnost je da NATO nije spreman za direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Britanija i Francuska mogu pretnjama i diplomatskim inicijativama pokušati da odvrate Moskvu od daljih vojnih uspeha, ali će uvođenje trupa na ukrajinsku teritoriju otvoriti vrata direktnom sukobu koji Zapad nije u stanju da dobije.
Moskva će, sa svoje strane, nastaviti da prati razvoj događaja, ali jasno je da će svaki pokušaj slanja „mirovnih snaga“ biti smatran agresijom i odgovoren adekvatnim merama. Da li će London i Pariz zaista krenuti tim putem ili je ovo samo još jedan blef, pokazaće naredni meseci.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
